Школски лист

— 234 —

тр:1 разреда, а до годице сс отвара четвртл. Ученика је Оило 116 (42 правосл., 42 римок., 4 еванг., 12 мухам. и 16 јевреја). Најпосле постоји јот у Сарајеву 6.) Основна гикола аустроугарских Јевреја и 7.) аавод босапско-херцеговачке сирочади, што стоји под цокровитељством нознате племените добротворке мис Ирбијеве. (Поджуианијске учитељске скуаштине .) За ноджуианију карловачку сазвана је скушнтина за 11., 12 и 18. септ., за поджунанију јастребарску за 14., 15. и 16. септ. у Јастребарско, за загребачку ноджупанију за 19., 20. и 21. сеит. и за поджзшанију сисачку и град Сисак за 27., 28. и 29. сеит. у Вел. Горицу, све ио нов. кал. (ВеИа школарина..) Почињући од идуће школске године биће у Угарској но наредби министарства за јавну наставу у гимназијама и реалкама школарина 18 ф ., а у преотолници 24 ф. (Скуаштина друштва комуналних учитеља бачко-бодрошке жуианије) сазвана је ове године за 28. авг. ио нов. кал. и следеКе дане у Тител. КШЖШИ ПРИКАЗИ. 11. „ Славенски Аиостоли Кирил и Методије и истина иравославља. Поводом римског аокрета у 1880 1. год. иротиву иравославне и,ркве нааисао Др. Никодим Милаш архимандрит и арофесор богословије. Задар Печатња Ив. Водигхрге 1881." (Свршетак.) У другом делу расправе о Папи (стр. 235.) на основу историје разлаже учени нисац догађаје који ироузроковаше разделење цркве. Први новод разделењу даоје Адријаи I. папа римски, којије себе прогласио за насљедника Апостола Петра који има власт над свима, и ноа. којим су измишљена лажна декреталија Исидоровска. Затим Никола I. (858.) којисе на основу декреталија оних прогласио за вселенскога епискона од кпга зависе сви епископи и коме су и сами сабори подчињени ; он је на сабору римском 863. нредао анатеми свакога, који би се усудио нодпзревати о истини Исидорових декреталија и који се неби нодчинио паиској влаети. — То подчинење ишло му је на западу лако, али није ишло лако на Истоку јер је од 857. године на патријершеском престолу Цариградеком седио узвишени, и енергични Патријарх Фотије најученији муж свпјега века, који се није хтео подчинити неограниченој власти Рима, који није дозвољавао наии да се меша у Бугарску, која је спадала у дијецезу источног Патријарха, и нребацивао му је, што трпи да се увлачи у западну цркву криво веровање о исхођењу св. Духа. Папа Јован VIII. желећи успоставити мируцркви иошље своје легате у Цариград на сабор, који свечано признаду Фотија за нравославног иатријарха и у име нанино онозову све оне новпггине у вери, које су ночели римљани у то доба уводити. Сабор је тај држан у Софији цркви 879. год. и био је носледњи заједнички сабор целе цркве који наша православна црква и данас свето поштује. Тај се сабор држао баш оне године, кад је св. Методије био у Риму и кад је пана Јован VIII. његову науку за православну принознао. Али мир црквени наскоро се опет наруши јер патријарх Фотије нехтеде дозволити да се папа у Бугарску цркву меша и већ видимо да је други