Школски лист

— 235 —

насљедник Јованов папа Стеван "VI, "бацио анатему на Методија и Фотлја' на које се анатзме нравославни исток слабо освртао, али ту је био ноложен темељ неслоги и разјединењу, док најпосле није Михаила Каруларије патријарх Цариградски нринуђен био због нанске охолости и умножених новотарија у западној цркви, као што су „ПНо^ие," безквасан хљеб, ношћење суботе и т. д. избрисати име напино из читуље иравославних архијереја 1С54. године. Унутарње гтање римске цркве у то доба, но сведочби оамих занадних исторнка, било је зло да неможе горе бити, а међутим се власт папина ширила на западу и њој су били подчињени и у самим светским делима цареви и краљи слепо верујући свему што пана учи и слушајући његове заповеди ма оне и противне биле св. еванђелију и здравоме разуму. По сведочби ученог Пихлера на занадусе у то време веровало да папа није нрости човек него Бог и ,,Што паиа чини то Бог чини! (^нос! рара ^асИ Беиз Гас^!" ( види стр. 267.) Наводећи затим како су римљани небратски и нечовечно поступали са источним хришћанима за време крстоносних ратова оиисује к.ако су покушавали да подчине себи источ:1у цркву на своме сабору у Лиону 1274. где је грчки цар Михаил Иалеолог из политичнихузрока преко свог носланика Георгија Акрополита и псеудопатријарха цариградског Германа и још неких нодкупљених и нагоњених архијереја (види стр. 273.) иризнао унију с Римском црквом. али кад је видио да се на истоку жестока буна противу тога дигла, и да папа захтева од њега безусловну послушност, покајао се, прогнао је незаконита натријарха а призвао из заточе ња православног Патријарха Јоси®а и илачући молио је за опроштај што је поверовао вероломним латинима, а син му Андроник већ 1283. свечано се уније као најгорег зла одрекао. Затим се (од стр. 275 — 280) жиео иредставља јадно стање западне цркве у ХШ. и XIV. веку кад су наједаннут ио два и тра папе владали и један другог ироклињали и последњи нокушај сајединења источне и западне цркве на сабору у Ферари и Флоренцу, којега декрет није хтео да подпише знаменити иоборник Православија Марко Митрополит Е®ески и којега закључке је сав православни исток најпре на сабору у Јерусалиму 1443. а затим на сабору у Цариграду 1450 ништавима нрогласио, а за који је декрет у најновије време доказано да је подметут и лажан био, јер је другојачије гласио у оригиналу грчком, који се у британском музеуму чува, а другчијеу латин-. ском и у доцнијим грчким пренисима. (0 овоме види на стр. 282—285) У трећем делу расправе о Пани описује се иротестовање хришћанских народа на западу противу самовоље и неограничене власти напчне и противу злоупотреба са индулгенцијама, што се завршило ре®ормацијом која је нреко 80 милиона душа отргла из недра римске цркве. Сабор Тридентински уместо да је новратио у занадној цркви стари норедак и стару науку црквену, утврдио је и освештао све уметке и ново тарије које иапе од IX. до XVI. века нримише. Језујите су међутим овладале у занадној цркви и јавно училе да је „црква робиња папина, да црква мора примити сваку науку, какву иапа захте нрогласити ; да папа не може погрешити у иитањима вере (види стр. 296. и 297.) и наиослетку је ствар до тога доведена, да је Пије IX. године 1861. најоштријим