Школски лист

— 238 —

ши се из Цариграда у Моравску 885. осећајући да је близо смрти, назначи себи За прејемника једног од својихученика но имену Горазда и 6. Априла 885' умре у Моравској а по свој прилици у Велеграду, давтпи онима, који му беху уз самртну ностељу при последњем концу савет да чувају свето пранославље да га бране од јеретика. ГЈоследњи благослов свој заврши он речма : „Свемогући Бог Отац, и од Њега вјечно рођепи син, и Свети Дух, који од Отца исходн, нека вас напути на сваку истину и нека вас сачува непорочнима ! " (Види стр. 351.) После смрти Методијеве Папа Стеван VI. још исте године преда анатеми Методија и његову науку и најстрожије забрани Славенску литургију. Ученици Методијеви Горазд, Елимент, Лаврентије, Наум, и Ангеларије нехотећи се покорити латинима и чврсто остајући у вери нравославној, са 200 свештеника, после различитих мука, што су нретриити морали од јопатораца и тријезичника протерани буду из Моравске до граница Бугарске, у којој нађу себи уточиште 886. године (стр. 361). Али велико дело Кирила и Методија није ипак нропало. Н>име су се користили православни Славени чувајући као свети аманет науку, коју су им они предали, и као драгоцјеио благо писмо, ко.је су они пронашли, лепу ћирилицу! „Славени, који остадоше вјерни науцисвојих првопросветитеља. у народпој својој цркви нађоше увек ону снагу, која им је у разним историјским нриликама потребита била, да своје име, свој народни понос сачувају, а у тој истој и само у тој цркви моћи ће они наћи снаге протнву својих непријатеља, моћи ће неповређеним сачувати своје народне особине и ониСлавени, ко.ји силом ирилика одступише од науке својих св. аиостола, који запустише ћирилово иисмо. Само у цркви, у којој се чува наука св. Кирила и Методија, Славенин може бити сигуран, да ће му име и осебине народне очуване бити, и да ће моћи у свјету извршити ону задаћу, која је Славенима намењена; ван те цркве тражити ослона својој народности машта је." Завршујући ову последњу расправу писац у интересу мира и љубави упозорава све и свакога на узвишени значај вјерске сношљивости (толеранције) препоручујући је као једну од највећих христијанских врлина пајире својима пак онда и онима с којима нам је одређено да заједно живимо. У додатку штампане су атресе бококоторског и далматинског свештенства преосвештеним епископима Герасиму Петрановићу и СтеФану Кнежевићу, поводом архипастирских посланица, што их ови ревностни Архијереји о Ускрсу и о Духовима 1881. године настви својој нослаше чувајући их од хитросплетених језуитских примамљивања. Пошто смо у кратко саобштили језгру садржаја овог веома знатног и редког у нашој духовној књижевности дела, које је трудољубиви и учегш нисац у одбрану „Истине православља" по најбољим оригиналним изворима взшто нанисао, за дужлост сматрамо дело то најтоплије препоручити нашем нречастном свештенству, народним учитељима, црквеним и школским обштинама и свима образованим и имућнијим љубитељима светога иравославља. Цена је књизи тој два Форинта или пет динара, а добити се можб код самога нисца и у свим србским књилсарама. В.