Школски лист

та литургија Славенима већ омиљела и они је Сеникако нису хтбли одрећи јер су желили науку Христову разумевати и разумно се Богу молнти. После повратка свога из Рима у Моравску Методије се много борио за светињу и чистоту православне науке, и многа гоњења претрнио је од латинско немачког свештенства, од тавозваних јопатораца и тријезичника, који су га дуже времена у тавнпци затворена држали. Растислав је већ ногинуо био у борби са ненријатељима а на место њега владао је у Велеграду Светоплук који се дочепао престола помоћу латинско немачке странке. Ова користећи се својим ноложајем на двору кнежевом сметала је много архинастирској иросветној службн Методијевој и на тужбу њену папа Јован VIII. преко легата свога Павла потврди Методија за архијепископа али му забрани слулсити на славенском језику. Међутим се Методије па ову забрану није освртао, него је и даље иродужио своје архииастирско делање учећи народ и служећи службу Божију на славенском језику тим више што је г. 874. наступило било сјајно доба Моравске и Панонске кнежевине, кад је немачки краљ Лудвик носле дуже борбе морао мира тражити од славенских кнежева Светоплука и Коцела. „Методије веран начелима оне цркве, која га је на проповед послала, није се ни осврнуо на забрану папину, него је нродужио служити литургију славенски онако исто, као што је служио од првога дана, кад је са братом својим у Моравску дошао, и као што је служио носле до краја живота свога. — Ова ненослушност Методијева на панину наредбу саставља најтежу точку за римљање, који се старају да нам докажу, како је Методије безусловно одан и иокоран вазда био нани, признавајући његову власт не само над собом, него и над свом црквом, и наравно његову иепогрешивост" (види стр. 336. и 337.) На ноновљене лажне тужбе јопатораца и тријезичника наиа Јован VIII. позове Методија у Рим, и овај свестан у своју правичност отиде тамо и оправда се. Папа свечано призна православље Методијево, налази га невиним у свему у чему су га непријатељи његови обтужили били, и необзирући се на своје досадашње забране, допушта му да и на даље може на славенском језику служити и евангелије читати, и иризнаје да је то сугласво са установама и обичајима римске цркве. Доба кад се ово догађало било је баш оно, кад је Фотије поново ступио на престол натријаршије Цариградске и кад је Јован VIII. свечано осудио био иостуиак Рима с Фотијем, иризиао истога иравилним иатријархом и у особитој носланици преузносио његово православље и његове врлине. Међутим све што је Јован VIII. тада учинио, произлазило је из интереса себичног, а не из љубави према Славенима. Он је ноставио Вихинга најжешћег противника Методијевог за епискона у Њитри, па је овај и даље Методију досађивао, и кад се овај на то папи тужио, папа га је само световао да трпи, а није хтео уклонити Вихинга. Методије поњавши сад већ чему се може од Рима надати и прекрши 881. све отношајес Римом, одлучио је уиорне свештенике и предавши анатеми јопаторце и тријезичнике однутујеу Цариград где је збиља код натријаршеског престолаинашао ону утеху, коју је од Рима узалуд тако дуго очекивао. Вратив