Школски лист

— 226 —

је се стече тим начином, не образује још. Колико је у нас људи, што говоре Француски, а мисле сасвим по татарски ! Надамо се, да из овога, што рекосмо, нико неће моћи да судп, као да ми војујемо уопште против учења страних језика; баш обратно сматрамо ми то учење за иотребно у одгајању људи образованих сталежа, паиме код нас у Русији. Еажемо још више: Једино знање страних европсквх језика, нарочито језика живих, може помоћи Гусу да дође до темељног, самосталног, свестраиог развитка, и без тога знања остаће за њега прав и широк пут науке за увек затворен. Недоврнтепост, нејасност, ненотнуност, једпостраност, нетемељитост знања и нојмова теретно ће осећати и најразумнији човек, ако нема кључ за ризницу западне науке и литературе. Ми пе само да не војујемо нротив зпања језпка, него смо мнења, да то учеље иије ни издалека у нашим школама достигло онај степен, иа ком би бити имало, и то не само у гимназијама, семинарима и друштвима, него и у оним школама и заводима, из којих излазе младићи, који веома добро имају у власти један или два страна језика. Још смо тог мнења, да енглески језик треба исто тако да се учи као немачки и Француски у свима школским заводима, којима је тежња да даду неко потиуно образовање. Тврдимо само : 1. Главна цељ нри сваком учењу језика треба да буде нознавање литературе, за тим гимнастика мисли и најпосле, ако је могуће, практично овладање тих језика; међутим се код нас дојако ради обратпо. 2 Учење страних језика ие сме да ночне одвећ рано, никад ире, но што се не види, да је матерњи језик пустио дубоко жиле. У том ногледу не може се установити рок. Код гдеког детета може се почети у 7. или 8. години (никад пре !), код другог у 10. или 12.; код деце, која имају слабе снособноети, боље је да се пе иочне никад : стран језик добрим би угушио и онако слабо схватање. Зар пије боље, да човек научи да матерњим језиком исказује бар колико толико уредпе мисли, него да у три језика ноказује своју глупост ? Знамо, да Француски језик служи често за то, да се сакрије глупост човека, јер му дозвољава, да се дичи туђим разумом, оштроумним и згодним фразама, и тек иошто таквог господина приволемо, да говори руски, видимо најпосле, какав је то глупак. Али таква цељ не спада у педагогику.