Школски лист

— 227 —

3. Странн језици треба да се уче један за другим, иикад по два заједно, што је већ само собом јасно из појма о језику, који смо се горе трудили да изложимо. Учењу другог страног језика ваља приступити истом онда, кад је дете стекло у првом довољно спгурности. Журајива систематичност у заводима завела је у већини наших гакола једновремено, истомерно напредујуће учење два страна језика; али посљедице су веома смутие, и деца гопећи два зеца, пе догоне обично ни једног, него излазе из школа са стечевином од неколико граматикалних облика и неколико стотина речи из оба језика. И нашто ће да им послужи таково знање? Знање језика само је тада стално, ако човек постигпе бар површно да чита, иначе нема никакве вредности. Ако гдекоји заводи немају средстава, да би као што треба могли да изуче два страна језика, зар неби онда боље било да се задовоље само са једним језиком и да на њега употребе сво време ? Или зар није боље да се зна један стран језик, него да се не знају два? То је тако јасна истина, и инак смо се четири године залуду трудили, да о тој истини убедимо извесног врло знаменитог педагога; зато нека читалац не замери, што смо се одважили да искажемо истину, која је тако проста. 4. При учењу страних језика треба напредовати колико могуће брзо, јер ништа није тако важно, као непрестаио веџбање и понављање, које стаје на пут заборављању. Установлење два сата на недељу за стран језик, што код нас често налазимо, сведочи само о потпуиом недостатку педагошких знаиости у онога, који га је издао. Не два, ни четири, него шест, седам сати на недељу треба посветнти у почетку страном језику, ако смо ради да тим учењем постигнемо какве резултате, а не да време узалуд убијамо. Прво учење сваког страног језика спојено је с извесним тешкоћама, иреко којих ваља дете да се преведе што брже. Кад почне једном гдешго да разумева и да чи та гдекоје лаке ствари, онда му рад ностаје већ пријатан; тада већ не требл нп много времена ни много труда, да се сачува и усаврши стечено знање, те се може приступити исто тако оданом учењу другог језика. Тако се у ствари ради на страни, где хоће учењем да постигну истакнуту цељ а не само да прођу прописану осиову. Шта може бити смешније, некорисније, несавесније - него дасепо седам или осам година учи Француско и немачко мењање, а тим семногинаши паставни заводи занимају.