Школски лист

229 —

и у ч::и свештен::чкн прпмаии и опи ће у чииу остати и као такови ће и до смрти делати. Због овога се не може нико кривити; јер иотреба се мора иодмири^и ма којим путем, то је природан закон. Дакле нрема искуству и данашњим потребама неодговара овај начин примања у богословију закону бољитка, угледа и нанредка свештеничког а но том и народног. Ради измене овог нередовног примања нјто се 110 данашњем устројству мора нрактиковати — слободан сам сљедећи скромни нредлог са малим разјаснењем на среду изнети и стручњацима за предмет размишљања ноставити, о чему молимо да нам се наше мисли и жеље разлозима иодномогну, или, ако никако неодговарају цели, да се довољним разлозима опровргну. Уз данашњи закон за примање у богословију, држим да се својим нутем и начином једпа овака алинеја има додати : „Даље аак иримају се у богословски заеод — за редовне, односно за иркватне ученике уз дужност аолагања најстрожијег исаита на свршетку сваке године, — сви сраско-народни учитељи, који су законом ироаисане иредходне школе свршили, редовно срасну веронсиоведну учитељску школу свршили и учитељски исиит најмање са дрбрим усиехом аоложили; а затим се оваки богослови за свештенике само могу рукоаоложити онда, кад буду учитељско звање најмање 10 година тачно и савестно одарављали, и зато се време у моралном и религиозном иогледу кримерно владалн." — Разуме се но себи да неби смело бити ни по законском чланку ни ио његовој алинеји никаквих изузетака, јеру овом случају потреба би се са свим подмирила, него би се морало у свему строго тих нравила придржавати. У том случају држим да би много боље богослове имали, односно и учитеље и свештенике него што их данас имамо од нередовних богослова, што тим иутем без испита зрелости у чин долазе. 0 онима који су редовним путем ноложили иснит зрелости немамо никаквих приговора; наиротив жели ги се мора, да овакових што више буде, о њима јеусвоје време било говора, но ћемо овом приликом да на учитеље обратимо цажњу. Овај предлог слободан сам разјаснити сљедећим иаводима: 1. Најновијим решењем министра просвете .... да се нри молбама за наименовање у државна звања има сматрати диплома о учитељској способности за онако важну као год сведочанство зрелости других потражилаца (Шк. л. о. г. бр. 7.) — Дакле по томе учитељска диплома сматра се као сведочба зрелости, што би требало да и за ступање у богословију важи; јер су свршени приправници србски и иснитани учитељи за свештенички чин јамачно стручније снремнији, него гимназисте из страних несрбских гимназија. 2. По данашњем устројству одају се мало младих људи и на једно и на друго звање, а у овом случају би се много више и бољнх ћ ака одавало на учитељсгво а по том и на свештенство. По данашњем учитељск.ом положају кад номисли млад човек на своју будућност, на своју старост, тврдо је уверен да ће га са његовом породицом постићи горка судба садашњих старих учитеља! То ,је управо прави узрок што се мало младића одају на учитељско звање а на против овим би се начином све