Школски лист

— 230 —

то избегло; јер би се учитсљ богослов надати могао, да ће временом као свештеник будућност своју обезбедити. 3. Споменуто је већ да би такови свештеници стручно спремнији били за свој чин него но данашњем устројству. Ја сам тврдо уверен да за богослове учење грчког и латинског језика има ту цел да св. нисмо и дела св. отаца могу на оба та језика читати и штудирати, али до тога савршенства мало их дођу и ти се само као изузетци сматрати могу. Нанротив много је нужднији сваком нашем свештенику славенски језик, а тај се да добро научити за 3 године у учитељској школи; даље да неспомињем слабо знање свога матерњег језика код оних данашњих богослова, који нису србску гимназију свршили. Математичне науке што се у вишим гимназијалним разредима уче, треба да служе као средство за развијће ума човечијег а сврх тога друге, нрактичне вредности за свештенике немају. Остали предмети уче се у учитељској школи као год и у висшој гимназији и реалци, и то се још уче на србском језику, што далеко више вредности има, него кад се на туђем језику уче. Покрај тога овде се учи иедагогија, дидактика и методика, обширна наука хришћанска, црквено иравило и иојање, а сви ови нредмети имају велике ирактичне вредности и за свештеника као и за учитеља; па пошто би морао испитани учитељ и богословске науке редовно или приватно научити, да се може строгом богословСком исниту подврћи, уверен сам да ће тако снремљени свештеник у подпуном смислу речи моћи одговорити своме узвишеном и светом позиву. (Свршиће се.) П0СЛ03НЕК срезког учитељског збора Будимског. (Свршетак.) VI. ВеИање збора. §. 11. Пошто нрецседник отвори састанак збора, долазе на дневни ред: 1. Предмети које одреди епар. шк. одбор за већање на збору. 2. Предмети, који нетрне никаквог отлагања. 3. Предмети, који су но гласу записнака остали прошлога састанка нерешени или недовршени. 4. Предмети но делокругу збора означени у §. 10. 5. Писмени предлози појединих чланова збора поднешени председнику пре састанка збора, или за трајања истога. §. 12. Чланови, који желе говорити о предмету који је на дневном реду, пријављују се бележнику, и говоре но реду пријаве. У једном нредмету може сваки члан само једанпут го ворити, а нредлагач има још завршну реч. Осим иредлагача може и други пут говорити: 1. Онај, коме то збор на питање председника допусти. 2. Извештач наквог одбора ради разјашнења ствари. Да у свако доба говоре могу тражити: а) који желе одговорити на лично нитање; б) који се позивљу на пословник ;