Школски лист

новнп гипола с иравом јавности ; сва 4 разррда држи један учитељ, и то г. Владимир Красић. Као што се види из приложеног „исказа " било је ове шк. године у сва 4. р. 34 деце, и то 14 мушких и 20 женских. IV. р. свршмо је њдх иеторо, двоје мушких и троје женских. — Главни испит обављен је 19. Јула, и као што се види из прилога „Велешке при испиту", показао се такав успех, који се може у опште назвати врло добри.ч. Високославном срп. народ. цркв. шк. Савету с одличним штовањем најоданија управа српска учитељске школе у Карловцу 29. Јула 1882. Петар Радулови^ управитељ.

УЧИТШКА СКУПШТИНЛ ПОДЖУПЛНИЈЕ РУМСКЕ. Ирва седница поджупанијске учитељске скупштине, држана је у Руми 3. Августа 1882. п. р. пре нодне. Председавао је кр. жуп. школ. надзорник г. Димитрије Вурдеља. Бр. 1. Претседник отвара седницу, иоздравља учитељство добродошлицом и изриче жељу, да учитељство у своме раду једино води добро и нанредак школе. Позива учитељство, да према нословнику изаберс нотиредседника и два перовође. Гига Војновић учитељ Вуђановачки 1федланге у име својих једно мишљеника за подиредседника г. Миту Нешковића а за перовође: Стевана Јаношевића и ЈосиФа Месића. Скупштина огромном већином прима предлог г. Војновића. Бр. 2. Претседник извештава, да је према програму, што га је нриређивачки одбор зготовио, на првоме месту. ностављено питање висок кр. земаљске владе: о сходности и нрактичности словнице уз IV. читанку и да ли је словничко градиво на ноједине разреде добро подељено ? За ово питање пријавили су се за известитеље равн. учитељи : Гавра Пугник и Илија Радивојевић. На позив нредседников извештава Путник: „Питањеово, које стоји данас на дневноме реду истоветно је са оним од прошле године; тамо се говорило о словници уз II. и Ш. читанку, а овде о словници уз IV. читанку. Начелно је наше становиште, да словнице уз читанке не одговарају сврси ни захтевима сувремене недагошке знаности, те да их ваља од читанке оделити и засебно издати као ручну књигу за учитеље. Но иознавајући мишлење меродавних кругова, држи, да ова скупнггина неће видети своја мишлења оживотворена, а иошто је потреба наших школа да се граматика бар у нечем поправи, то он предлаже следеће исправке: Први одсек је добро изведен — изузимајући језик и номенклатуру — само би још ваљало у том одсеку еноменути, да у реченици може бити један подмет а више нрирока, више подмета а један нрирок, више подмета и више прирока. У лругом одсеку не свиди му се, што се тамо реченица назива рааширено.м а не разграиато.п ; јер један објект ширити значи увећавати га, без да он своју спољашњу Форму мења; разграњавати нак потпуно