Школски лист

— 251 —

одговара чину, где се нови делови у виду додатака, допуна и ознака додају. Додатке подмету ваља узети другим редом нпр. најпре ближе определење нодмета номоћу именице у II. падежу, за тим помоћу придева, броја и заменица а напослетку додату реченицу, која се овде назива „ достатом." У том истом одсеку, код одељка како бројеви упливишу на прирок нису примери добри. Тамо стоји : „двадесет косаца коси; али за овакав пример не могох наћи нигде нотврде код нознатих ауктора у овој Форми, већ у обрнутом реду речи и са предметом, нпр. њиву коси двадесет косача; пије вино тридесет јунака. У тре&ем одсеку говори се о састављеној изреци и ова се дели на упоредо и подредно састављене изреке, а за тим многостручно еастављене. Упоредно састављене изреке зову се „ изречна свеза " а подредно састављене изреке зову се: „ изречна зглоба." Не могу — вели говорник да појмим на што ови појмови. Ваљда само зато, дадеци отештавају појимање и памтење. Па и нодела не свиди му се пајбоља, јер је сувише растурена у примерима и поукама, те треба доста муке и одраслом да их у целину прибере. Примере ваља нзложити у три груие (а пе у нет) — и то у I. групу: независни реченица једнаки ; II. суиротни; III. »езависни узрочии. У IV. и V. одсеку говори се о стегнутим и скраКеним реченицама, па како предавач држи, да оба назива имају један смисао, то не треба правити двоје. Одсек VI. није на своме месту него код раширене односно код разгранате реченице. Одсек VII. о „творби речи" нека се изостави и дода читанци за трећи разред ; Одсек VIII. може остати где јесте само називи за интерпункције таки су, да се никад не могу с њима спријатељити. И њих и читаву номенклатуру за етимологију и синтаксу ваљало би изменити према називима, што су унотребљени у облицима срнскога језика од Даничића и срнској. синтакси од Ст. Новаковића. Још је жеља известитеља, да се дода словпици за IV. разред још један одсек, у који би имало ући : намештање или ред речи (ЛУогкМ^е). Илија РадивојевиК говори о општем задатку народне школе, који је сведен у томе: да она (школа) номоћу својих средстава хармонично васпита и однегује све душевне способности ученичке. Из овога изводи, да ниједан предмет народне школе нема свој самосталан делокруг у њој, већ да номоћу свију образујемо религиозно-морални карактер, која је цељ најузвишенија. То је смисао захтева Песталоцијева, кад је од народне школе искао: „оаште човечанско образовал,е." Према овој опгатој задаћи нар. школе морају и сви предмети, који се у школи предају, бити ироникнути васшггном тендецијом. Ниједан несме прекорачити оне границе, које су постављене општој задаћи народне школе, као год што се разум несме на штету срца" (воље) једнострано да изображава. Прелазећи на стављено питање „о сходности и практичности словнице IV. разреда" вели, да је практичка задаћа словнице та, да ра-