Школски лист

- 252 —

зумним вежбањем у матерњем језику стечемо снособности, да лако и нравилно изказујемо своје мисли устмено и писмено, а туђе мисли, које се у новременим списима појављују, да правилно схватимо и разумемо. Наша нак словница далеко више захтева, јер она но обради својој претноставља васиитну цељ специјалном изучавању матерњег језика, што је задаћа средњих и виших школа. Са гледишта методичко-дидактичнога истина да је словница добро изведена; нротиву те израде неби могли ништа имати тек онда, када би она била намењена учитељима народних школа м када би ученици 6 иј и поштеђени од покушаја, којим се никако не ностизава уснех Али овде је словница уз читанку ручну књигу ученичку, а за ученике никада та израда не може бити ирактична, јер њихова способност не стоји на равној висини са учитељевом, те да отуда изабере за себе само оно, што је за њих добро и корисно а одбаци оно што је непотребно. А граматику, која би одговарала свима потребама и околноностима нашег наставног организма, није могуће наиисати, таке савршености не могу се ностићи. Зато нека је учитељ жива словница, који ће својим ученицима помоћу читаначког градива бити извор и врело, из ког ће се напајати свежим знањем и нознавањем матерњег језика. Исто тако ни словничко градиво није сходно, јер граматика у народној школи ваља да се изучава на темељу читаначког градива (чланака), и уопште сви задатци из језика морају имати свога извора у целокупном школском раду. У нашој граматици је обрађено градиво без обзира на читаначке чланке, а то је што но веле: „држава у држави." Нека ученик све иредмете читаначке знаде да искаже усмено иравилно, нека он туђе мисли нравилно схвати, нека репродуцира у правилним реченицама нисмено оно, што је читао и слушао без икакви граматични правила и одредаба, па смо задаћи словнице у народној школи задоста учинели. За потврду својих назора чита онај део велеучене расправе проФесора учитељске школе сомборске г. Мите Петровића, који се односи на данашње питање (види чланак: „ Положај учитеља према наставном програму садање школе" бр. 1. 2. 3. Школ листа" о. г.) Спомињући други део питања — разређење словничког градива на поједине разреде — вели да је то ствар науковне осиове, а ова да је по онштем мнењу преопсежна, о коју се ломи снага учитељства. Са тога разлога није било од потребе израђивати граматику за ученике, јер би иначе учитељ према одређењу науковне основе одабрао за своју школу онолико из граматике, колико то околности и одношаји његове школе и ученика допуштају, а овако тешко да ће се наћи „благоразумних" који ће задаћу из словнице извести потпунце као што је прописано а да не учини самртни грех противу природе дечије Из свега овога закључује: да се граматика одели од читанке као ручне књиге ученичке, а засебно изда као ручна књига за учитеље. Препоручује лањске резолуције. Пошто у овом нредмету нико није потражио речи, то се снецијална дебата одлаже за сутра дан. Бјј. 3. Нретседник ставља за решавање постављено имтање: о начину , како да се аостигне леао иисање'? Марко Суботи& вели да имаде више сретстава за ово, које ваља