Школски лист

учитељ, неможе бити ни као свештеник равнодушан нрема школи. Он ће се сваком даном нриликом заузимати за школу и њен нанредак, и бити ће старији брат, пријатељ, отац и саветник младоме учитељу. Тада би нам само тада школе наше ностале праве вероисиоведне школе. 5. Избегао би се сваки неспоразум између учнтеља и свештеника. Неби било зависти и непокорности с једне, а тираније и ирезирања с друге стране. Јер иити је задатак свештеников да жели да су им учитељи робови и слуге, а неможемо одобрити ни учитељима који су свештеницнма непокорни и унорни. Треба и једна и друга странка тако да дела свој посао савестно и тачно клонећи се распре и свађе — и радећи у најбољој слози, миру, споразумлењу и љубави, на благо школе, цркве и народа свога. У данашњем добу признати се мора да је сваки човек и слободан грађанин, међу којима непостоји она војничка субординација него т >еба да влада братска љубав. Зато, кад би се ирилика дала да од учитеља бити могу свештеници ова два чиниоца народна већма би се сродила и љубав би се између њих учврстила и подпуно одомаћила на благо цркве и школе и на срећу и наиредак многострадалног народа нашег. 6. Учитељ би као богослов осим строго богословских иредмета, већином се занИмао са верозаконским списима и црквеним књигама. Радо би за време свога учитељовања у цркви при свршивању разних обреда читао и појао, знајући да се тим спрема и за будући срећнији положај евој, ком се нада, и који жељно исчекује. Па још кад би раније богословију свршио, а неби могао одмах свештеником поетати пошто му није истекло 10 година учитељског службовања, то би се он могао по свршетку богословије зађаконити, па као ђакон уз свегатеника при богослужењу суделовати као што је то одпре код нас било. Тако би с једне стране он сам као ђакон неко време практично се учио свима црквеним обредима а с друге би стране и с^мо богослужење увеличавао. и народу би се тада већма милило долазити у цркву. Ту би се могао такав учитељ-ђакон од дотичног свештеника, ако је вешт проповедању, научити како ће слово Божије ироповедати слушајући а и сам са амвона проповеди говорећи. 7. Ношто је код већине општина тамо где је један учитељ, са свим природно да нико други небуде управитељ нрго свештеник, то се онда од таког свештеника с нравом може захтевати да он као неки управљач рада и поредка школског мора школу скроз разумети и где би се данашња нак незгода свака избећи могла. Јер онај који није делао у школи, и који није свршио учитељску школу тај незна дух школе, тај непознаје добре стране њене, незна из ње мане одклонити ; код таког је понајвише чудна нека уображеност мерило захтевања рада у школи. 8. У најновије доба проноси се у известним круговима а но некад и Јавно, реч да се наше млађе учитељство одаје неким новим начелима — комунизму, нихилизму. Ова тврдња свакад ми је била чудна, јер по годинама старости а и по службовању нрипадам и сам млађем учитељству, и ја сам тврдо уверен да то нестоји, на и за самог оног учитеља, који се можда сам за комунисту издаје, држим да он може сва рђава својства имати али комуниста и нихилиста није јер незна ни шта је то. То су трагови оних универзитетлија који су та имена и њима сходна туђинска