Школски лист

— 246 —

начела донели у народ, и који су ради да се назову мученици за нону неку идеју, са којом и сами нису на чисто. За младе људе од 18—20 година, па потоме и за младе учитеље свашта се лако хвата што је ново и необично; зато их треба сачувати од друштва овакових развратника и дати им здраву и користну науку и занимање, и нриљубити их светој цркви и њеном животу, тиме ће се они душевно хранити и од тога ће и они имати користи и народ ће наш имати одтуда благодетне носљедице. Ко љуби човештво тај мора неограничено љубити и свој народ; Србин дакле мора љубити српски народ а Србина чини Србином име Србин, српски језик, сриско аисмо и књига и свето наше Православље. Дајте начина да ваљани учитељи постану свештеници, иа ће нестати међу њима и трага од сваке лакомислености и занешености, све ако би је иначе где и било! 9. Онај који иостане учитељем рецимо од 18 — 20 година, у томе је добу млад човек пун најлепше снаге и воље за рад, кад буде радио 10 година до своје тридесете године, какав ће му користан рад по школу бити! Њему се мили сваки покрет његова ученика. Њега још необузимају породичне бриге; он весело и чило ради у својој школи. У том добу му је моћ мишлења и памћења најјача. У то доба за које хоће 4 године било прве или последње — може Онако покрај школе али не на уштрб истој, да годину по годину — разред по разред богословски штудира и крајем сваке године подвргне се строгом богословском исниту. У то доба његове бујне младости он неможе да мирује, него тражи чиме ће време да иснуни, дакле подајмо му иосла и то таковог, који ће му се милити, од кога изчекује он неку и моралну и материјалну корист — неко отликовање, папредовање своје и олакшицу у старијим данима, а ово се за учитеља у свештеничком чину најбоље постићи може. 10 По данашњој установи учитељ је приморан целог века у својој школи остати неодмичући ни са звањем ни са материјалним стањем у напредак. Шта више њему је сваки дан после 80 година све тежиитежи; породица прирашћује, брига већа, покрај чега школа тек и ако неотице али инак осети назадак што неби никако требало да буде. Природа дела своје, она непита за нараграфе. Што је учитељ старији, у толико му све црњи и црњи и грознији дани изилазе нред-а њ. Радна снага после педесете године изчезава, ову још увеличавају Фамилијарни материјални недостатци, што код свештеника непостоји, код њих је радна снага снрам учитељске као 1 ирема 5. — 0 овоме сам у стању по једногодишњем наочигледном посматрању и тачном и савестном бележењу о раду једног свештеника и учитеља и бројевима засведочити. — У последњим годинама службовања свога учитељ у место да скромно живи од плода труда свога из млађих година а он је предмет највећег сажалења; под теретом црне бриге и у недостатку својих најпречих потреба обично старији учитељ нодлегне и у раду школском се забатали. 11. Такав старији учитељ, кад би требао да последње дане живота свога без бриге проживи и одмори се од тешког и многогодишњег труда, он Је онда ос.тављен на милост и немилост оних 200—300 ®р. иензије за којУ толике гоцине нлаћа. Остављен је да за оно мало новца што си једва