Школски лист

— 280

поджуи. учит. скунштине уважити, усуђује се она у понизности следеће нреинаке и исправке као целисходне и нужне високој влади нрепоручити. (Преинаке су нрибележене уз говор известитељев у првој седници.) Г1репоручује своје резолуције да их скупштина усвојн. И. РадивојевиК. не може да прими други део резолуције, која говори о некој евентуалности. За нас школске људе, који имамо да искажемо.своје стручно мнење о неком предмету, за који се питамо, не смд бити никакви евентуалности, хоће ли се наше мнење уважити на меродавном месту или не, него мора да нас руков'>ди једно гледиште : иедагошко дидактична вредност граматике. Јер чим рачунамо са неком евентуалношћу пољуљали смо сами веру у истинитост нрвог дела поднешене резолуције 11а када сами донуштамо, да граматика са онаким незнатнпм исправкама, као што их је поднео Путник, може да одговори свреи и задаћи, то се може и без тих малих исправака овака садања граматика употребити. Но осим тога ми заборављамо на главну идеју наше прве резолуције, која недопушта ученицима да имају ручну књигу за граматику. Она ни онда није целисходна, ма да се приме све ове преинаке и ма да је најточније изведена ио Нравилима методично -- дидактичним: Ово гледиште треба да нам даде нравац закључку. А са усвајањем другог дела ове резолуције поништили смо и ону лане, те тако са једном недоследношћу падамо у другу. Грех повлачи за собом нов грех. Зато, госнодо, препоручујем, да останемо при лањским резолуцијама. МесиК одаје свако признање сталности и доследпости Радивојевића, што о .Путнику неможе да рече јер доиста види у његовим резолуцијама недоследности. Али са гледишта његовога, којим он проматра словницу, ближи му је Путник, и зато усваја његов нредлог. Истиче ауторитет г. школ. надзорника, те позива скупгатину, да гласа за предлог известитеља Гавре Путника. После више говорника, који говорише за и противу предлога Путника даје председник завршну реч предлагачу, који преноручи свој предлог са уверавањем, да је ипак неки успех постигнут, ако нам се и ове измене усвоје, што је свакако боље, него да осгане но старом. Председник укратко ресумира читав ток дебате и стави на гласање резолуције Путникове. Скуппггина их огромпом већином усваја. Након примљене резолуције ириступа се даљем раду и то : одузимању иомо&у ирибрајања. Овај предмет ради Г. Путник, који нрактичним примерима најпре умно а за тим писмено труди се, да своју задаћу, ваљано изведе. Поред њ^гове спреме и извежбаности и лакоће у предавању посао би му дојиста био успехом крунисан, да ова математична радња није тек проблем будз 7 ћности. Мита Нешковић, ГигаВојновић и Јосии Месић, изнеше но нешто од свог искуства у овом нредмету, те је скупштина начелно примила, да је одузимању помоћу ирибрајања право место у III. и IV. разреду, коме претходи прво чисто одузимање. Јовану Цвејићу паде у део, да се прихвати предавања елова „р" одабравши „ рибу" за предмет очигледног посматрања; упознаје ученике са речима које имају у почетку глас „р," на свршетку и у среди. Упозна-