Школски лист

— 279

хоће ли сб зб^г тога дот1устити, да приправеик одноенп учитељ слуша јпз без испита зрелости ? Не. Ако је г. К. на срцу, да добијемо штосиремније свештенике, да добијемо у свештенику и теолога и педагога, нека анелује на школску омладину, да после испита зрелости слуша недагогију, а онда теологију. Драге в >ље би такове принравнике иримали у богословију, и ми би нрви били, да им скинемо каиу. Хоће ли се когод одазвати томе? Нико, јер му се труд иеби исплатио. Али ношто је, рекли би ми, главни мотив предлогу г К. у другом наводу, то му пријатељски велимо : виит сијсрде! 4. и 5. У ова два навода изнаша наш г. К. појаве, које нам нису на шалост не познате. Говори нам о индиФерентизму свештеника према школи, на још и о багателисању исте. Спомиње одношај уч.јтсља према свештенику и обратно, те је уверења да би свега тога пестало, кад би учитељ могао постати свештеником. 0 не, верујте не! Тим нојавима узрок је један, један само, јер су у њем и сви други. А тај је — неваспитање и неизображење. Право васпитање се не свађа и не грди, пе завиди и не иркоси; право изображење одстрањује индиФерентизам и багателисање оног за чим се треба одушевЛ )авати, што треба пијететом поштовати и ценити, не само из дужности позива, него и из дужкости, која треба да је општа сваком човеку односно и цркве и школе. Мзобразимо бол.е свештенике и учитеље, сиремимо их да буде сваки свестан св г позива, пак ће сваки од њих, љубећи цркву, љубити и школу, а љубећи ову, љу бити и ону. Васиитајмо их правим васпитањзм и нестаће зависти и неиокорности с једне, а тираније и презирања с друге стране. Лер васп:1тано срце не завиди и не пркоси, не тиранише и не презире. Тако васнтгани и изображени учитељи, знаће пгга је свештепик, шта је црква школи; а тако васпитан и изображен свештеник знаће ценити и важност учитеља, као и значај школе. До тога сазнања се мора доћи, па да нестане индиФерентизма и неспоразума. То би бил > удружење школе са дрквом; само то. И не треба га тражити па другом месту у другом чему. То је наше најдубље уверење сгечено искуством, после објективног носматрања радње свештеничке и учитељске, као и м-ђусобног им живота и одношаја. У правом и истииитом васпитању, у темељном и довољпом изображењу свештеника и учитеља, гледимо и очепујемо ми удЈ>ужење цркве и школе, које ће без онога остати у „жељи и нади" и онда, ако се прими предлог г. К. (Наставиће се.) УЧИТШКА СКУПШТИНА ПОДЖУПЛНИЈЕ РУМСКЕ. (Свршетак.) I. „Словница додана читанци за IV. раз. није се досадањом употребом показпла носве сходном и практичном. Иста је, по мнењу ове скупштине, као ручна књига за ученике посве излишна ; с тога би је ваљало из читанке изоставити, те као засебну ручну књигу за учит.-ље издати. II. За случај пак, да висока влада не би могла горњу одлуку ове