Школски лист

свакдаље школе и опетовнице устан^-вљуЈе наш закон и краЈитки пропис, бар гледе сеоски школа, никакве разлике, мора се признати свакако сходнијом установа нашега закона, која од тих седам година две намењује оиетовници, дпчим јој крајишки нропис недаје него једиу. Установом крајишкога прописа очевидно је слабо уочена важност опетовне обуке, а донекле и иосебни одношаји нашега нучаиства. Једна година опетовне обуке и то само од два сата сваке недеље и свецем, није достатна да се путем ње знање, које су себи деца прибавила у свакидањој пучкој школи, ваљано разшири и према потребама практичкога живота попуни. К томе пије уважено да су деца у то доба (међу 12. и 14. година) у границама законом установљене обвезе за хваћање и ирисвајање корисна знања управо најснособнија и јер су опетовну обуку само два пута недељом полазити дужиа, да се тим иоиједно задовољава госнодарственим обзиром, ради којих се неможе дочекати, да се деца што нре реше дужности свакидањега нолазка и ради којих се, како је познато, она највише и отимају И1КОЛИ. Еквивалентом оиетовне обуке неби се у градовима смело ео јрко сматрати полазак грађанске школе, који је тога ради у крајини учињен облигатним; јер грађанске шк ле како су сада устројене, непружају него даљу меру ошпте наобразбе, дочим би опетовну школу, нрема сврси, која јој је опредељена могла надоместити само струковна наобразба, какову би у градовима иружале општинске и трговачке школе или нрисновани струковни течајеви. Како код нос нормална нучка школа мора се помишљати једноразредна школа т. ј. пгкола са једним учитељем, како пак такав један учитељ може у једном локалу и у исто доба подучавати или рецимо забављати шест одељака: тога нико неможе докучити, када се већ заједничка обука у четири одеља, какву ирописује наш закон, сматра задаћом практички тешко изведивом! С тога би се гледе свих папоменутих одношаја дотичне установе школског закона од год. 1874. имале прихватити и за иодручје бивше војне крајине. К глави четврјој (§§. 74—93.) 0 иреаарандијама. У самим §§. ове главе школскога закона неће моћи бити знатни промена, јер они садржавају саме нотребите, најопштије установе, којим се изцрпљује организација и најбољих те врстз завода у другим такођер земљама. Но одатле несљеди, да нашим нрепарандијама нису потребне неке реФорме ; али те се имају извести путем наредбеним. У саму тексту закона ваљало би можда § 81. нроменити у толико, да се под словом 1 генерални израз, певање поближе означи додатком „црквено и нучко (или светско певање), јер са мпогих страна подижу тужбе на нучке учитеље, да за црквену слржбу, т. ј. за певање и ор^уљање, не излазе из преиарандије довољне прииравки. К томе, (к §. 86.) По крајишком школском закону кандидати пучкогаучитељства свршивши нрепарандију, небивају одма припуштани к иравому учитељском испиту,