Школски лист

— 315 —

него се подвргавају најире испиту зрелости, којим бивају способни за обнашање подучитељске или иривремене учитељске службе, те истом иошто су најмање двз године провели у практичкој служби школекпј, допуштено им је подврћи се правом испиту, који их оспособљује за деФинитивпо намештање у служби. Код нас пак кандидати пучкога учитељства одмах но довршеној пренарандији праве једини учитељски исиит на темељу кога могу и одмах деФинитивно бити намештени. Уредба нопут крајишке обстоји и у цислитавским земљама и у другим Европскпм државама, именито у Немачкој, где пре правога учитељског испита (Хећгегргаћт^) долази (Кап<11с1а1;епрга1ип§) иопит зрелости, а главни разлог тој уредби бити ће, да се учитељ незанемари, већ да се о усавршењу свом још бар кроз 2 године настојати нрисили. Мотивација којом се је та уредба за наш закон од године 1874. одклонила, гласила је у односној нрепокорној предсгавци тако: да узамши на око Фактични иоложај пучкога учитеља на селу, може се додуше након две године практичне службе правом очекивати од њега већа методичка врстноћа ; али код лако докучива недостатка времена и средства, захтевати по изминућу тих двију година од учитеља теоретичко знање, сижуће далеко изнад мере онога знања, о којем је он као о плоду својих нренарандијалних наука већ нружио доказ код учитељског испита, — то да би узалудно било; а напокон против учитељем, који се знанствено занемаре, да је иружено средство у продужним наставним течајевима, на који нолазак може влада по закону придржати такове учитеље. Признадули се ови разлози и сада темељити, тада гледе тога неби требало ништа мењати у закону, ако ли се пак ти разлози искуством побијају — а о том би могао сведочити бивши школски одељ крајишки тада би се и код нас могао прихватити систем двострукога кандидатскога и учитељскога изиита. (к. §. 88. аПп. 1.) У 3. реду ваља израз „иривремени" заменити изразом „наместни" јер у §. 112., који се као паралелан наводи, ради се о наместним учитељима, нити се те две категорије учитеља но начелима наше службене праксе смеју сматрати истоветнима. Путем наредбеним имале би се у подручју препарандије извести следеће промене: 1. Премда је садашња потреба женских учитељских сила за иучке школе у овој земљи већ давно подмирена; пак премда није изгледа, да ће се попуњеним младим силама учитељска места у брзо изиражњавати, нити да ће се у данашњим Финанцијалним околностима обштина нова места за учитељице стварати, инак је Фреквенција у обадве женске нрепарандије још увек велика и контингент кандидаткиња пучкога учитељства, што га годимице дају обе препарандијз, стоји у огромном неразмеру према Фактичној потреби. Многи у томе невиде никаква зла; јер држе, да све оне, које полазе препарандију, неморају бити учитељице, а вигае наука, него што га пружа виша девојачка школа, да ниједној девојци за будуће њезино зван>е, као мајци и кућаници шкодити неможе. Но када би се појединце питале и изкрено прнзнати хтеле, мало их би се нашло, које је једини већи