Школски лист

знање свију народних пријатеља.— За нас, који искрено желимо да се Хрвати у Угарској одрже у својој народној и сдавенској свести — али њихова браћа у Загребу ништа не раде за то, него им је на жалост прече, да српско име код куће затиру за нас велимо била је више смешна сдена у почетку генералне дебате о Међумурју. Учесници те сдене беху од стране Хрвата каноник Вучетић, који иначе није баш јако одушевљен за Хрватство, ако га и сматрају у Пешти за правог Хрвата и најжешћи маџарски ултра Тали. Говорили су пријатељски као при чаши вина, сабор их је мирно оставио да осећаје своје излију и није отуд било никаквог плода, већ ако не рачунамо за то изјаву хрватског министра Бедековића, која ништа не значи. Сад је одређена опет нека наставна комисија за Међумурје, да развиди стање тамошњих школа. Много озбиљније саслушасмо говор велеуваженога господина министра за богочаст и јавну наставу на крају дсбате. Јасно као никад досада изјавио је, да питање о наетави не стоји у никаквој тесној вези са конФесијама. Главна идеја, која га у његову раду руководи, маџарска је државност и у њеном оквиру маџарска култура. Те речи господина министра нису могле нимало да утеше оне многобројне држављане угарске, управо огромну већину грађанства, која сматра конФесијоналну наставу за једино целисходну и жели да одржи и на даље заједницу између цркве и школе. Кад прођемо поједине ставке наставног буџета, видимо да је обилно састарано за културне потребе маџарског народа. Али не видимо на жалост да је узет обзир и на културне потребе других народа у Угарској ; њих као ни да нема и ипак они имају право, да се у духу своје народности развијају и дужност је државе, да их у томе потпомаже. Али ни међу посланицима не беше никога, који би владу на то сетио. Бог зна докле ће то неприродно стање да траје, али као верни домољуби желимо искрено, да на срећу наше отаџбине наставна политика пође здравијим и спасоноснијим иравцем. М. П. КШВ ТРЕБА ДА ЈЕ УСПЕХ ШКОЛСКЕ НАСТАВЕ ? За свакога свеснога и разборита учитеља нема веће радости, но кад види уснеха у својој настави, кад сасвим задовољно и отворено може рећи: ово је нлод мога труда, ово је моје добро дело! Како ли се учитељ осећа блажен и задовољан, кад чује да му је испит добро испао, једном речи: да му је његова наставна радња у сваком погледу похвале