Школски лист

достојна. Али сад настаје нитање, да ли је учитељ задовољан таким дечијим знањем? Зар се неби могло захтевати, да ученици имају још више знања? Иснитајмо, да ли ће оно зиање, што га је дете из школе изнело моћм послужити као стална основа, на којем треба да нодиже даље своје знање; или најпосле да ли је то дечије знање добивено у школи савршено и да ли ће знати тај свој новозадобивени умни канитал у ирактичном животу унотребити на своју корист? То су све питања, на која се не може свагда повољан одговор очекивати. Зашто? Јер народна школа осим што прима у своје крило малену децу, има да п.е бори са небројеним учевним предметима^уз то одмерено време пречк, те настава не може да покаже стална успеха. То је данашњи изговор многих наших учитеља! Ми стависмо себи у задатак, да промотримо да ли школска настава може дати стална успеха и којим начином да се до тога дође ? „Не учимо за школу него за живот," то свето начело наставе изрекли су још стари педагози, и они су већ били убеђени, да народна школа мора имати обзира на нрактичан живот човечији, ако хоће својој цељи да одговори. Ову девизу имају данас напредни учитељи сви на уму, на опет се против тога тако јако греши, ношто се још и дан данас истражују начини, како да се дође до тога да школска настава може што боље одговорити свакидашњем животу. Да данашња школска настава не одговара своме задатку у тој мери колико се то од ње с правом смо изискивати, сведочи најбоље онај извештај, што га је поднео вис. школ. савету уседнициод 10. и 11. септембра пр. год. гл. школ. ре®еренат У том се извештају најбоље огледа данашња школска настава, тамо се види у колико одговара своме задатку. ОбилаЕећи хотимично истраживање узрока, с којих школска настава стоји на тако ниском стунњу, трудићемо се, да покажемо, како и на који начин може настава да одговори своме задатку и да донесе сталан усиех. Школска настава треба да за собом остави сталан успех који ће моћи одговарати потребама у практичном животу, на које човек свога целога века наилази, — то је данас главна задаћа, којој мора учитељство да одговори. Сва скривена тајна у решењу те задаће лежи у овом: Предмети, што се у школи настављају и нредају нека су такови, који имају сталне вредности у свагдашњем животу; настава у тим нредметима нека се тако руководи, да добивено знање буде стална својина ученикова, како би ова могла послужити као базис и подстицање даљој саморадњи у будућем животу. (Свршиће се.)

ЗШВИШТА 3А ДЕЦУ. Још се нису ни утишали славопоји Фреблу усљед његове стогодишњице, а већ се чују моћни гласови — који откривају истину и претераности обелодањују — и то из колевке „дечијих башта," од самих Немаца. Имена тих, који су се одважили да у доба тако опасно и неблагодарно кажу истину о „дечијим баштама," јесу Л. Шмерц и А. Ше®ер.