Школски лист

- 27 -

тељ, Србин и грађанин ? Срце ми се стеже кад помислим каква одговора морам да дам. 0 ! та он беше увек „вес'о мајци а мио љуби," добри брат а веран друг и искрен пријатељ; срцем и душом Србин и нрави грађанин. — Ком8 нестоји још у живој успомени његово лено понашање, које је красило сво друштво, у коме се находио ? Његова јагњећа нарав сваком је за углед служити могла. Његови мудри говори по јавни зборови сваког зрелог човека су дубоко и мило дирнули, јер су увидели у Лази, да су му савети такви, који воде благостању нашег ојађеног народа и трошног друштвеног стања. Ала Лазиномсмрћу и утом много изгубисмо. Па запитајмо се још једном шта је с Лазом? — Једнодушан одговор добијам — умрво је — престао је живети. — Јест он је ирестао живети и то на овој трошној земљи, али његова душа о не — она још живи, она ће вечно живети. Растајући се од тела узнела се у близину Творчеву где ће вечна насеља да добије и само том помишљу ублажујемо нашу неолисану тугу. Имајмо сви пред очима, да ће сваки од нас који пре који иосле, овим нутем ноћи, као што народ вели: Богу на истину отићи и тамо за. своја земна дела одговарати. Ова утеха је прави мелем за ојађена срца наша са велика губитка друга нам Лазе. А сад при растанку друже Лазо, велим ти у имесвих твојих другова и пријатеља: С Богом драги Лазо — С Богом док нам се опет на оном свету душе нееастану. С Богом брате — дао ти Свевишњи у рају насеља а међу живииа трајну успомену !

ШКОЛСКЕ ЕЕСТИ. (Световавска светковина у Сомбору.) На дан св. Саве ове године освећена је водица у здању србске народне школе ире службе у присутству управитеља, учитеља и ученика. Службу Божију у св. Ђурђевској цркви служила су саборно три свештеника с ћ аконом ј проповедао је дречастни г. Павле Димић нарох башаидски. На свршетку службе освећеио је кољиво. Затим се са свечаном литиом ишло у здање учитељске школе, где је после водоосвећења држао говор унравитељ завода Никола Т>. Вукићевић. Како је прошле године овде у Сомбору умро вредни и честити раденик на нољу народне просвете и бивши дуже времена катихета овога завода покојни Димитрије Поповић нарох Сомборски, којега је слика овом приликом унешена и постављена у дворани учитељске школе уз слике најзаслужнијих за овај завод мужева; то је управитељ овом приликом говорио о животу и делима Димитрија Поповића као отличног учитеља, примерног свештеника, вредног књижевника и ревнитеља просвете и нанредка народнога. После говора, у који је уплетен био и један део културне историје србске, и који је скоро читав један час трајао, појана је песма у славу св. Саве и кушано кољиво; затим су се свештеници с литијом у храм Божији вратили, и тиме се ова светковина завршила. (Прослава св. Саве у Кикинди и занатлијска школа.) Св. Сава као први просветитељ српски нрославља се најсвечанијим пачином на све стране, па је тако и овде учињено. После св. Литурђије унути се народ из цркве са литијом школи, иред којом су одпевали неколико св. несама, а затим ученица 6. разр. Милина Печујчева попне ее на столицу и врло лепо, да је човеку милина било слушати, исприча њежним женским гласом