Школски лист

— 26 —

ној неудаћи. Ви сте силом разгонеле немиле мисли поново враћали и силом нам наметали слутњу да ое наш добри друг Ј1аза за навек с нами растаје. — Снажан је звук ваших таласа, али још снажнија грознија вест коју разнесосте од љубе до мајке, од брата до сеје, од друга до пријатеља, од најстаријег суграђана до најмањег одојчета; о та вест потресла је све из дубине душе јер Лазе нема вгпие међу живима. Зар се налази и једногмеђу нами који познавасмо мила сина, верна мужа, добра друга, искрена пријатеља, а но врх свега тога најбоља учитеља — духовна отца нашег милог подмладка — велим зар се нађе и један коме се и нехотице не подкра дубоки уздах са помисли: 0 Боже ! па баш тога себи на твој вечни жртвеник да узмеш? Тога, који је својим животом служио на олтару твоме, међу невином дечицом? Тога кога си обдарио ретким врлинама? Јест—тога си нам одузео — јер Лаза нађе би вечне куће. Вечна кућо — ледни гробе, у чијем загрљају џиновском снагом нашег доброг Ј1азу држиш зар тако рано да га примиш у своја црна недра ? Велим рано, — јер шта је Лаза још преживео ? Сад је тек у најлепшем цвету. Сад је тек почео да живи у тако званом човечанском добу. Сад се тек по гдекоји зрак труда његова као сјајни плод појављивао. 0 та сад бн му се тек милило живети. Али заман Лаза је на веки засиао. Заспао да вечни санак борави и то у својим најлепшим годинама. — Па зар се то веком може сматрати живот од 35 година — то је прелетело као у један миг ока. Године 1848. родио се Лаза овде у овом месту међу својтом својом, где је од тада ваљаних учитеља својих и добрих родитеља однегован правим срнским хришћанско-православним духом. Потом је прешао у тадању варошку реалку а по свршетку из ове у овоместну учитељску школу. Свагда и свугде Лаза беше вредан ученик а послушан питомац. Године 1867. беше кратко време у оближњем месту Сивцу суплентом, а по новоотвореној Селеначкој школи изабраше га за првог учитеља ондашње школе; за 2 године касније бегае премештен у овоместну средиштну главну мушку школу, где је до нре 6 — 6 седмица неуморно као вредан учитељ делао. Од тога доба када је ступио у средиште од тада се датира његов прави знаменити педагошки рад. Стотинама народиих учитеља,којиу последње доба свршише учитељиште, са милом успоменом однеше дубоко удубљена у дупш својој красна и дивна Лазипа предавања. Он је као нрактични учитељ стекао себи гласа што је редак још који. Својим благим ионашањем, мудрим саветима, својом умешношћу знао се спустити у детињско доба и не да је с њима само по осећајима знао владати, већ и речи му беху у духу дечијем. Он у својој школи беше више старији брат него крути учитељ, с тога је и могао брзо да увиди дечије тежње и намере и према томе и свој вешти рад је удешавао, о чему је и дању и ноћу премишљао и из стручних књига проучавао. Такав беше Лаза као учитељ, као верни пастир стада свога; много ће времена протећи да се нађе снага која ће моћи у подпуној мери заменути га. А кад се занитамо какав беше као син, муж, брат, друг, прија-