Школски лист

- 29 —

њанин. Панчево 1883. Наклада књижаре браИе ЈовановиКа. 8 с. 270. Дена 1 ®ор. „Радујем се што .... ову радњу виђох прије моје смрти наштампану, и зато имам за®алити много заслужној Браћи Јовановићима који ме аонудигие те им и ову радњу устуиих да о свом трошку у њиховој оглашеној типограФији печатају" вели вредна старина у нредговору к овој књизи. Радост ту није до душе збиља дочекао, јер још јесенас одеугроб, пре но што је његова књига из штамие изашла, али и ми с наше стране кажемо хвала врсној књижари браће Јовановића на иажњи према заслужном књижевнику срнском. Примајући таква дела као што је ово у своју накладу показује она, да схвата свој позив у културном животу нашега народа. 0 вредности саме књиге није нужно много до говоримо, та приредио ју је највреднији помоћник нок. Вука Караџића. Народни обичаји су знамење народности и све што се на њу односи, ваља што брижљивије бар у спомену да сачувамо, јер данашње време, које све нивелише, прети пропашћу многом том благу. Обичаји, што се у књизи описују, сабрани су у оном српском крају, у ком је народна Фантазија могла од вајкада најслободније да се развија. Тамо поникоше њене најбујније творевине и не може човек доста да се надиви богатству слика и једром хумору, што нам се у тамошњим народним умотворинема приказују. С тога се нико неће покајати, ко набави и ову Врчевићеву књигу, јер ће у часовима доколице наћи у њој пуно забаве и весеља. — Штампарска израда је лена, а пред насловним листом налази се и лик превреднога Вука С. Врчевића.

Р А 3 Н 0. (Братска несногиљивост .) Као што читаоци наши знају добија српска школа у Јасеновцу овај лист на дар из закладе блаженоупокојеног архимандрика Михаљевића. Одкако је „Школски лист" почео ионово да излази, одлазио је он без препреке у Јасеновац али сада ево дође нам натраг последњи број од нрошле године, који је био адресован на „православну школу у Јасеновцу," са овом примедбом на адреси: ! Иерпта ве. 8 Во^от {;акоуе поујпе!" Речи су те написане Фрактуром и иодвучене црвеном оловком. Примедба ова не иотиче очевидно од српског учитеља, него се морао који непозвани на јасеновачкој пошти наћи, да на тај начин своју пизму на ћирилицу искали. Ми смо се обратили у Јасеновац ради извиђаја у овој ствари, а поштанском равнатељству, само ако буде хтело, неће бити тешко, да виновника ове инсулте изнађе. Ми не мислимо да је то био ко други него какво дериште, али озбиљни мужеви у Хрватској, и у првој линији хрватска школа, имали би пуно узрока, да се својим начином за то заузму, да се понављање таквих и сличних а на жалост честих по.јава онемогући. (Брестовац у Бачкој.) Као сваке године, тако и ове не беше пропуштено а да ее достојно не прослави први иросветитељ српски св. Сава. После божанске литурђије са лепим бројем искупљеног народа дођемо уз пратњу звона и пуцњаву прангија у школу, где се обави водоосвећење. По овом говорио је овдашњи учитељ о слављеном просветитељу навађајући његово неуморно заузимање око народне просвете у оно доба, и о важности народних школа. После ове светковине вратимо се сви у храм божији, где частни г. Мих. Влашкалић свештеник, изјави скупљеном народу, да се сви нозивају од стране мест. шк. одбора, да после нодне када огласи звоно и нуцањ прангија, сваки у школу дође, где ће се кољиво