Школски лист

— 30 —

осветити и колач пресећи. Тако после подне одазове се лен број пријател.а нросвете и школе, те участвоваше при овом старинском србском побожном обреду а но свршетку овога декламовало је више ученика и ученида, после тога певане су онет најлепше срн. народне песме и неке песме читаначке. Ова лепа забава раздрага скупљене, који су на предлог и пример учитељев по могућству своме вољно прилагали које у готовом новцу које пак у храни у корист овдашњег срп. шк. Фопда. Прилог овај увеличала су знатно и наши гости са стране, којима нека је овим изречена од стране нашег шк. одбора најтоплија захвала а особито г. Васи Брежовском бел-жникуи г. Лазару Станковићу кнезу станарскомХвала им! — Осим страних гостију имадосмо и овдашњих, а то су били овдашњи сеоски поглавари Немци са бележником, који су се такође лепо одазвали прилозима на наш местни школски фонд , а осим овог лепо су обдарили сву децу школску, која су декламовала. Декламовање и певанија трајаше до самог вечера, а по том се сви пуни задовољства кући разиђемо. Овом приликом пало је у корист школског Фонда у готовом новцу 17 ф . 60 н. а за скупљену храну надамо се добити до 30 ф , које је врло добро дошло нашем сиромашном и нотребитом школском Фонду. Дао би Бог да се овака ирослава сваке године у корист школе обави, јер само таковим начином моћићемо нашу школу одржати, а вама прилагачима желим да вам сваки ваш прилог Бог милостиви стоструко накнади, те да до године можете још боље и сјајније прилоге на своју школу чинити. Живели прилагачи! (Стављен је у стање иокоја ) одсечни и почасни министарски саветник у кр. уг. министарству богочасти и јавне наставе г. Теодор пл. Мандић. Исти је био још код постојавшег кр. уг. намесништва у Будиму реФеренат за наше просветне ствари. Нашој народно-црквеној автономији био је г. Мандић увек крепак поборник и нарочито велики пријатељ српске учитељске школе у Сомбору. (То је народГ) Чешка „Средишна Матица школска" имала је 11. јан. у Прагу своју главну скупштину под председништвом дра Фр. Л. Ригера. Цељ је томе друштву, да оснива чешке школе у оним месгима, у којима је опасност, да ће се чешки елеменат, иогето нема своје школе, нретопити у Немце. Колику важност дају Чеси том друштву, које се издржава само добровољним прилозима, види се најбоље из председникове беседе, у којој наводи, да „у последње време не прође ни један дан, а да не УђУ У Матичину благајну преко 1000 ®р., а прекјуче износило је нримање шта више 2500 Фр." Скунштина се тим речима свога председника одазвала са громовитим „Вибарње," ком се и ми од срца придружујемо са жељом, да и у српском народу видимо, да родољубље таквим плодовима рађа. Родољубље без жртава је као јалова воћка и као што та ноказује неудесно земљиште, тако је и празно родољубље знак, да га не оживљује иародна евест, него да је нроста Фраза без садржаја. (,Дарови.) Као сваке тако је и ове године врсни срнски родољуб и велепоседник г. Гедеон Дунђерски из Сентомаша претплатио „Школски лист" сем за себе још и за г. М. С. Кончара учитеља у Јашину крај Удбине и за г. Стевана Карановића старог учитеља у Маркушици. Г. Ђорће Михајловић иоседник у Сомбору изволео је и за ову годину „Школски лист" претплатити за српску школу у КишФалуби, а г. др. Јован Пачу, практичан лечник у Сомбору за српску школу у Кнезу. У име наше као и обдарених нека им је свима изречена најтоплија хвала и живели !!! Из закладе блажено упокојеног архимандрита СтеФана Михаловића добијају и ове године „Школски лист" српске школе у Јасеновцу, Дарди и Рац-Хидошу. Г. Стеван Арсеновић учитељ у Сомбору уступио је лист, који му као скупиоцу претилате припада, и ове године сриској школи у Дубици.