Школски лист

— 39 —

да морам постати нешто са чега би се иосле кајао, него би ту биле одрешене руке слободи личне воље. А онај човек, која је као учктељ пуних 10 година био честит не само у школи, него и у цркви, тај би и иосле ваљао као свештеник у народу — то је бар јасно и вероватно. Црква дакле неби била у штети ; у школи би се нашло замене, те ова неби свој углед губила, него би и после имала опробаног и поузданог иријатеља у таком човеку. Али јест, г. Јосић примећује даље: „Може бити да ће ми који добар учитељ рећи : ми нећемо доћи одмах после 10 година, радићемо ми у школи све дотле, док нам снага допушта; имамо ми кад и иред старост бити свештеници, дакле онда кад нас школски рад изнури." (!) Тако вели критичар и на то „мора да се насмеје." А зар ко захтева да изнурени старци изучавају богословску струку ? — Нико на свету. Изгледа, да је цео тај навод само зато и смишљен, да се критичар има чему насмејати. Али то је предпоставка неоснована, маневар и сувише нровидан, а смеј неоправдан. Јер у предлогу дословно стоји : да се нриступ у богословију замишља бар иосле 10 година учитељевапа, дакле кад учитељ није преживели старац, него човек способан за мушки рад, ма на којој иозицији. Онај, који је „изнурен школским радом," није више сиособан за полагање никаквих испита, те је то песмислица, што је критичар у учитељска уста меће, и по томе просто немогућа. Нико дакле није тражио то, штог. Јосића на смех изазива. (Свршиће се.)

ЖЕНСКИ&Е НА ПОЉУ НАУКЕ. Свеучилиште у Цириху било је прво у Европи, које је отворидо женскињу неограничен приступ академским штудијама. Тим правом користиле су се најпре многобројне Рускиње, које су доптле да слушају медицину. Пре осам година било је у Цириху преко 100 штуденткиња, ове им је године спао број на 24 и то из два узрока: руска влада не дозвољава из политичних разлога похађање свеучилишта уЦириху, а и то свеучилиште захтева сад од женскиња, које желе да слушају предавања, да знају три језика. Већина штуденткиња изучава медицииу. У самом Цириху има сад три женскиње, које делају као нрактични лечници. И свеучилиште у Берну отворено је без икакве нрепреке жеискињу. Год. 1881. било је на њему 30 штуденткиња, од којих 27 у медицини и 3 у философији . Већином су биле Рускиње. Број штуденткиња у Женеви износио је нрошле зиме 53. У Петрограду је основан г. 1872. медицински Факултет за жеискиње. Прве године било је у њему 106, друге 99 слушалица. После нет година добише диплому 69 женскиња. Ма да је тај завод у научном ногледу врло лепо напредовао, ипак је сада из политичних разлога затворен. Садањим питомицама пружена је могућност, да сврше своје науке, али нове се не примају више. Свеучилиште у Лондону отворено је од г. 1867. с извесним ограничењем женскињу. На свеучилишту у Кембриџу може оно да полази све течајеве, ако дотични про®есор нема ништа против тога. Свеучилиште у