Школски лист

— 59 -

ШКОЛСКЕ БЕСТИ. (Одбор за занатлијску школу у Сомбору.) У недељу 13. Фебруара држана је седница одбора за занатлијску школу. Председник г. Михаљи-ја иоднео је предлог за устројство ове школе на основу наредбе кр. угарског министарства џросвете од 16 Августа пр. г. Бр. 23439. састављени и удешени само за ову годину. По томе предлогу имала би се школа ова 3 /, 5 . Марта ове године започети и трајати до свршетка Јунија. По гласу поииса које овдашњи учитељи поднеше има у Сомбору преко 230 занатлијскик научњака међу којима Србаља само 26. По нредлогу председниковом имала бн се за ову годину отворити три прииремна разреда и нрви разред занатлијске школе. У припремне разреде поредити би се имали научници, који нису подпуно народну школу свршили и то по 67 у сваки разред. Ови би се усавршавали у читању, иисању, рачуну и цртању. Они научници који су више разреде народних школа или који разред средње школе свршили учили би се у ирвом разреду праве занатлијске школе, где би им се предавала уз читање реална знања особито из земљониса и природних наука, стилиетика, рачун, геометријско цртање и цртање слободном руком. Научници Срби сместити би се имали у један од принремних разреда, а петорица отличних ученика у први разред занатли}ске школе. Наставни језик имао би свуда бити мађарски, али би учитељи ону децу, која још мађарски добро незнају, на матерњем језику учити и испитивати имали, дакле Немце на немачком а Србе на србском кад на њи ред дође. За учитеље у нрипремним разредима имали би се узети овдашњи народни учитељи а за занатлијску школу нро®есори гимназије, Часови наставни су сваки дан од 5—6 часова у вече, уз то недељом носле иодне ио два часа цртање. — На предлог господина Ђуле Фејера римског опата и пароха подпомогнути од члана одбора Н. Ђ. Вукићевића, закључено је да се и наука вере предаје, и то да се позову дотичне вероисповедне обштине да сваке недеље пре подне за научнике своје вере ириреде у дотичним вероисповедним школама један час наставе у вери и да се по том научници и у цркву на службу Божију воде. — На образложени и обширни нредлог члана Н. Ђ. Вукићевића закључено је једногласно да се предложи обштини Сомборској да се за научнике Србе, ма да их је мало, један засебни разред са србским наставним језиком установи; у овоме ће разреду један учитељ Србин све пронисане предмете тежатником предавати, а деца ће та недељом после подне цртање са осталим својим друговима учити. Настава ће се држати у здању гимназијском а унрава ове школе новериће се управитељу гимназије сомборске. Нредавачи ће у овој школи бити нроФесори гимназије: гг. Никола Малешевић, Е. Бајмел, Евђеније Ковачић (за цртање), ироФесор срб. више дев. школе г. Константин Бераћ (за цртање); учитељи римокатоличких школа овдашњих: гг. Јаух, Темуновић, Лукић, Цинклер и Јунг и србски народни учитељ г. Ст. Коњовић. Жалостно је да у србском Сомбору само 26 србске деце занате уче, а и од ових једва 19 којекако у повторну школу долазе. — Каква нас будућност чека? — Време би крајње било, да се сви свестни Срби овдашњи,