Школски лист

- 58 —

идеја оне странке у земљи, која је на своју заставу уписала затор свакога угледа и рушење постојећега државнога и друштвенога реда. VIII. Дошло је до знања овому кр. земаљскому оделу и више случајева, по којих се дознаје, да има пучких учитеља, који су у разних Формах миту приступни, и то за кршење прописа школскога закона а навластито за одпуштање деце из школе пре времена законом установљенога. Гледом на индоленцију пучанства напрама школи, таково подупирање немара за обуку од стране учитељеве било би већ само по себи моралним злочином, када примање мита неби код јавнога службеника — каковим се учитељ сматрати мора — било злочином и са гледишта казненога закона. Како се јетозло, особито у некојих крајевих, уобичајило, најбољим је доказом наивност, којом се је у поједини случајеви признавало. П&к ако је то до сада било разлогом блажијему поступку: после ове јавне и обћените опомене, неће највиша школска област двоумити више, да кривце, ако бити узмора, изручи строгости закона. IX. Многи пучки учитељи криво сваћају свој одношај напрама нолитичким областима, школској обћини и службеником цркве. Нетреба далеко тражити и сувишно је избрајати разлоге, но којих нраво на уважавање од свакога држављанина имају они органи јавне службе, којим је задаћа пазити и штитити најважније интересе пучанства. А што се поименце тиче школе: политичким облпстим не само што је дужност бринути се за материјалне потребе школе, него многе од њих ту дужност и врше начином таковим, да се управо њихову настојању има захвалити повољно стање нојединих учиона. Е тому су заступства како поджупанија тако и политичких обћина по закону звана утицати у унраву школску. Политичке области дакле не само да школи нису туђе, него оне с њом стоје у веома узкој свези. Па ипак се догађа, да се учитељи пучки, усљед неких кривих појмова об аутономији школској, гдешто ионашају тако, кано да се нолитичке области њих ни мало нетичу, те тим не само неисказују дужнога штовања, него се дапаче отимају њиховој власти и у иослових чисто грађанских. Тако нису редки случајеви, да је новонадошли учитељ нро пуштао ирилику за приликом, да се прикаже начелнику поджупаније, ношто се је већ дуго времена налазио у подручју његове власти. По такову схваћању могло се је даначе и то догодити, да је учитељ пучки нозван у послу чисто грађанском иред главара политичке обћине, запитао најпре жупанијскога школскога надзорника, да ли се има одазвати тому позиву. И код најпримитивнијих нојмова о нристојности и уредба јавних тако шта неби се смело догодити, па и ако се овај кр. земаљско-владни одел ненада, да у том погледу номањкање смисла и такта могу надоместити какови прописи и да је нутем иоуке лако упутити онога, који се то није научио најједноставнијим искуством живота: ипак ће таково понашање морати у грех уписивати нучким учитељем, јер се њим помућују одношаји између Фактора, којих је сложно деловање школи нотребно. (Свршиће се.)