Школски лист

- 78 —

преведене и на српски. ХоФман уме врло да занима младе умове, ма да ће развијенији читалац одмах да нозна, да му је писање одвише вашарско, уз то је доста космополита, па није чудо, што се допада омладини свију народа. Кратак садржај горње приповетке је ово: Млад рудар, који већ не може да гледа јад и сиротињу, с којом му се бедна мати бори, оставља Европу, у којој се не цени његова снага и разум и одлази у Америку, да бољу срећу иотражи, те да оданде и сво.јима помогне. Небројене невоље и непријатељи стављају ее на пут извршењу његове намере, али пошто је побожан и поштен, а срце му је пуно љубави за ближње савлада све тегобе сретно и долази до угледне среће у новоме свету. Узвишено хришћанско начело „Љуби ближњега свога као самога собе," које је стављено као мото приповетци, красно је у њој илустровано. Врло се лепо и живо описује у тој ириноветци шарен и за наше прилике стран живот у јужној Америци и страшна величанственост ондашњих иредела. Тако је горња књижица у многом ногледу поучна, те је с тога добро дошла нашој омладинској књижевности. На преводу се види, да је дело почетника.

Р I 3 Н 0. (Сраско учено друштво у Београду ) изабрало је као што смо накнадно дознали на свом овогодишњем главном скупу и уредника овога листа и управитеља учитељске школе у Сомбору Николу Ђ. Вукићевића за свог дописног члана. (Саборски одбор) сазван је за 14 март у Ср Карловце. (Текелијин завод) За надзорника Текелијиног завода у 11ешти изабран ја и потврђен г. Стеван В. Ноповић, енархијски школски ре®еренат за бачку и будимску дијецезу. (У Херцег-Новоме у Боци) склопио се одбор за подизање српске православне цркве на оном истом месту, где је пре 400 година стајала лепа црква, задужбина Херцега Шћепана. Тада ју Турци разорише и од тог доба је Херцег-Нови без своје православне цркве. Да би одбор своју цељ иостигао обраћа се он иравославном свету, да му прилозима притекне у помоћ. Добровољне прилоге из наших крајева примаће драговољно и уредник „Школскога листа" Ник. Ђ. Вукићевић и однрављаће их у ХерцегНови на њихово определење. (Црквено-школскога општина у Сомбору поклонила је већ на ту цељ 25 Фр. и уједно је закључила да се куне прилози и од појединих верних ) (Ириг .) Овдашњи честити грађани наумили су да помоћу добровољних нрилога начине барјак св. Саве, који ће ученици носити приликом школских свечаности. Мисао ова нашла је веома повољна отзива, те се барјак већ и наручио за знамениту своту од 250 ®ор. Исти ће бити од двоструке беле свиле, на једној страни налази ће се лик св. Саве са крстом и штаком у руци, а на другој страни библијска слика: „Исус благосиља децу." Око обе ове слике биће венац златом извезен, а пор^д ивице и с