Школски лист

Шг — 107 кад уочимо и међусобно уиоређујемо постајање сличних горива из минералног царства, треоета и мрког угљена, које од чести можемо и сада својим очима да гледамо. Тресет је лака трошна маса, боје жуте до мрке, а може да гореОн се веома много налази у пространим тресетним мочарима северо-не. мачких низина, у Холандској, Шотској, Ирској, Сибиру и Северној Америци, у мањој количини налази се и у Шведској, Норвешкој, Русији, Белгији, Француској, Румунској у слојевима јаким 1—12 метара. Он је производ трулења у влази разних мочарних биљака, нарочито тресетних маховина и гради се још и данас свуд, где има бара, а не влада одвећ висока температура. Биљке покрије вода, оне угину, и ношто ваздух нема к њима приступа, не могу потпуно да иструну, него се само тако промену, да од састојака биљке преостање највећи део угљика, а други се састојци одвоје у облику гаса; боја биљнога влакна постаје постепено жута и мрка — за неколико месеци променуле су се биљке у угљенасту масу, која може као гориво да се употреби. Да је тресет заиста производ распадања биљака лако ћемо познати, кад га у руку узмемо и мало прогледамо. Видећемо у њему још нераспаднуте биљне делове, који се разговетно разазнају. На тај начин постао је свакако и мрки угаљ, који дакако не постаје више пред нашим очима. Мајдани мрког угљена налазе се у врло великом броју скоро у свима крајевима наше земље у малој дубљини, нарочито у Немачкој, Чешкој, Штајерској, па и у Србији, у Фрушкој Гори и Хрватској. На мрком угљену види се већином још разговетно строј дрвета и нема сумње, да је он производ некадањих биљака, које су у далеко доба покривале земљу. У мрком угљену налазе се остатци разноврсне вегетације, која је још и данас на земљи: дебла, гране, лишће, па и само цвеће и плодове разног дрвећа нпр. четинаре, орахе, јаворе, брезе, тополе, врбе, јове. кестење и палме, дакле врсте биљака, које све још и данас расту на земљи. Постајање мрког угљена можемо дакле себи на исти начин да разјаснимо као и постанак тресета. Усљед елементарних непогода или и наравним иутем нагомилале су се биљке у већим масама, носле их је земља засула и ту под земљом претвориле су се у течају хиљада и хиљада година постуиним ироцесом расиадања у мрки угљен због тога је у њему и више угљика него у тресету, те и као гориво много више вреди. Пошто смо тако укратко разјаснили постајање тресета и мрког угљена, можемо да иређемо на разјашнење, на који је начин ностао камени угљен, то наше најважније фосилно гориво. Нема сумње, као што је већ напред речено, да је и камени угљен исго тако као и тресет и мрки угљен биљног порекла. Али о питањима, из којих је врста биљака ностао камени угљен, како и зашто су се оне на извесним местима у тако великој маси накуииле, и какви су прелази били до готовог каменог угљена., о том су научењаци и исиитаоци још једнако различитих мњења и назора. Са најважнијима од тих назора ради смо да унознамо наше читаоце.

(Наставиће се.)