Школски лист

— 108 —

0 СШ0БРА30ВА&У ПРИПРАБНИКЛ. (Свршетак.) г 1итање стручних недагошких дела треба да се у збору кратко роФерира а викада критички оцењује, јер нризнајем, да приправник у том послу нема још онога знања, што треба човеку, који хоће да оцењује неко дело. Можда неби било згорег и неговање лепе књижевности, само се мора увек имати пред очима, да ова несме заноставити иедагошку струку, за чију љубав управо имају и да постоје ови зборови. За држање оваких зборова без да се смањују редовни школски часови могла би нослужити недеља по подне. Оваки састанци треба да послуже као забава, у којој ће се неосетно да набавља знање. Чланови одушевљени, с вољом и расположени нека долазе у збор, јер у противном случају никад се цељ иостићи неће Ја би могао да завршим, ал се бојим нриговора, што нисам назначио изворе одкуда да се набаве средства за држање књига и часописа. И на то ћу но могућству да дадем одговора. Као неисцрпљив извор имала би да буде књижница учител>ске школе. Зарад таке нлемените цели радо би издаватељство појединих листова ноклонило један безплатан примерак омладини принравничкој. Можда б« могли и прилози нешто учинити; а и узорна сомборска црквенопшолска општина, која је у сваком илеменитом делу прегаоц, неби ту хладнокрвна била, а имамо и других честитих наших општина. У таком чему су врло мале жртве довољне. Зар не би ту могла ништа да помогну јавна предавања у школском дуку; зар не би баш нигнта вредило давање јавних забава. Ако се не варам ових година давана је већ такова једна забава, и приход сведочи, да је тамошње Срнетво исту с одушевљењем нримило. Овде ми пада на памет бивгпа приправничка дружина „Венац." Писац ових редака као дечко од својих 12 год. присуствовао је на такој једној забави, што ју је „Венац" био приредио, и утисци онда добивени оставили су у души успомену за многа времена. (Друштво „Венац' забранио је бивши велики жупан сомборски г. Мата Ленард. У садашње време само са дозволом државне власти смело би се таково друштво у учитељској школи обновити. У) Не треба да кажем, да је задаћа у овом правцу доста тешка, али тврда воља све ће да учини. Моје је тврдо убеђење, да ће овај начин ако се мудро руководио буде — допринети нотпунијем изображењу наших ириправника, од којих ће као учитеља да се подигне на достојну висину просвета и васиитање нашега народа, који још само у томе види свој сиас. Ако забавимо наше нринравнике, можда ћемо учинити добро и себи и њима, сачувавши их од свакојаких могућих неприлика, којима би могли себи шкодити, а заводу коме припадају — углед помутити. Пре но што гавршим, оћу да изјавим, да одбијам од себе и саму цомисао, којом би ми се могло рећи, да сам узео себи за задаћу, да кри-