Школски лист

— 109 —

тикујем уређење данашњих наших учитељских школа. Чувство пијетета спрам учитељске школе сомборске и њеног уваженог особља за сва времена остаће непромењено у мени. Ја сам пак овим мојим чланком једино смерао на то, да позвани о томе — ако то заслужује — више коју прозбори, јер више очију увек више и боље виде. — И тако завршујем моју расправу о самообразоњу приправника. А. Р. П. ШТА ЈЕ БУЏЕТ ? Израз „буџет" сусретамо често по новинама. Под тим именом разумева се попис вероватног дожодка и расхода како код појединаца, тако и код друштава, оиштина, држава. Свако, ко жели да живе као ваљан и уважен човек, мора да иостави себи нравило, да не издаје више него што прима. У иочетку године направи сваки уредан човек попис евију доходака, које може да очекује и то увек са најмањом сумом, за коју може скоро извесно рећи, да ће ју збиља примити ; затим попише колико му износи сав обавезан или неопходан трошак: кад те две суме сравни, види, колико му преостаје за неиредвиђене потребе. Ова мера опрезности тако је елементарна и јасна, и инак заборављају многи да то чине, те с тога се упуштају у трошкове, који прелазе њихову снагу, уваљују се у дугове и често морају на жалост да начну и свој каиитал. Тај предходан прорачун прихода и расхода обавезан је за све јавне заводе, за општине и државе. Ошптински буџет саставља општинско веће ; државни буџет подноси миниетарство, а сабор га одобрава. Учитељ у најстаријем разреду народне школе добро ће учинити, да коју о овом предмету проговори и са својим ученицима. ШКОЛСКЕ ВЕСТН. (Народни црквено-школски савет) сазван је за 8. април о. г. у седницу у Ср. Карловце. Опширан извештај о тој седници донећемо у идућем броју. (Наредба кр. уг. министарства за богочаст и јавну наставу ) под 21. марта о. г. управљена свима вероисповедним главним аластима у Угарској под којих се унравом учитељска школа налази гласи овако : „Имао сам срећу још прошле године известити П. В. да сам у државним учитељским школама досадашњи трогодишњи наставни течај на четири године разширио. Овоме је за разлог служило с једне стране то, што је оскудица на учитељима, која се пре неколико година опажала већ престала а с друге стране то, да се одсада народни учитељи по могућству са већом способношћу и образовањем испуштају а особито да могу набавити себи обширнија знања у обзиру на домаћу радиност и земљоделство (подразумевајући овамо и пчеларство и воћарство). После овога држим да је образложено, што обустављам за у будуће моју са обзиром на негдашњу оскудицу на учитељима прошлих година издату наредбу, којом сам