Школски лист

— 103 -

% У Ч И Т Е Лз. Од Ст. Коаови&а учитеља. (Свршетак.) Рекоомо да сваки учитељ треба да је највећи аријатељ своје народности, да је у нодпуном смислу мационалиста. Идеја народњаштва неогледа се само у називу овоме него у вршењу дела, која су с њим скопчана. Прво и прво народњаштво у опште огледа се највећма у онима, који имају најппеменитије осећаје народности, а докази тих осећаја јесу најглавнији : неизмерна љубав за свој матерњи народни језик, тежња за усавршавањем истог; старање да се у подмладку стална клица учврсти, да би му најмилији језик био свој матерњи, који је млеком још на груди материни у себе усисао; ширење те љубави у све крајеве, где и један члан нашег народа живи, и по позиву свом дужан је и устмено и ииемено ову пропаганду да расиростире. — Он мора бити дубоки познавалац свог матерњег језика, своје нрадедовске новестнице и прошле славе српске ; његово носведневно занимање ваља да буде са свим народним умотворинама, где се огледа карактер народни, ]'ер подражавањем и подстицањем истог распростире се он у наш млађи нараштај. Народна прошлост требала би да му је идеал будућности. — Учатељ ако је прави националиста, сво оно васпитање које се у данашњем добу изискује у неким „салонима" мора од себе одбацити, а обући се у пристојну игростоту жискреност, која о ш није са свим изумрла у најнижим слојевима нашег народа. Овим снабдевен и нодпомогнут ваља користне народне обичаје васирсавати а убитачне и присвојене сарањивати. Особито се на народни морал мора назити, који се код нагнег народа нсгда а и сад по неки крајеви јако неговао и чувао. Домовини у којој живимо, као ирави домољуби , имамо да на свима оним добрима благодаримо, којима нас она подпомаже. Благодарност се састоји у поштовању и чувању државног закона и сваки нападај био ма са које стране има се сложки и достојанствено одбити. Предања наших прадедова вежу нас за исту домовину да смо свом љубави одани јој, да је у сваком погледу ма/геријално и морално подпомажемо, у опште у ноднуном смислу праве натриоте да будемо. Еао економ ваља учитељ да се одликује као прегалац и прави рационалиста. Истина да се ова вештина неда из прстију исисати, него изискује труда, воље и стрнљења, па иде и то. Књигом се данас може све ностићи. Ако неможемо оно да постигнемо где нам наши материјални недостатци сметају, а ми се држимо онога рада и оне струке, које из искују мање материјални жртава, али у толико више труда, који ће нам богато награђен бити. Особито се изискује данас од учитељства нега баштованства и воћарства и нчеларства а не мање и сточарства. Радећи ово мили му се природа коју ваља ненрестано да проучава, јер проучавањем ове природно се негује а тиме и добија снособности, да и он друге нриродно негује. Образовање се иште од сваког учитеља. Ко ништа незна неможе другога ништа ни учити. Као што се од сваког занатлије иште да мора