Школски лист

- 104 —

добро иознавати и градиво и средства, којиЈма ће градиво да обделава, па цељ, што има дотични рукотвор да изврши — тако се исто с правом може захтевати од учитеља, да и он све иредмете, које предаје, има у подпуној власти; начиии, којима ће ово градиво да кроји и удешава, морају му бити познати а и својства оне н>иве, где ће удешено и приправљено градиво да засађује а да му уроди добрим плодом. Кад ове способности учитељ има онда се може рећи да је подпуно образован у својој струци. „Народни учитељ треба да има таково образовање, које ие&е само тако реКи иростом човеку него и другим људима решпекта да улива. К томе не ирииада, да он све науке штудира, стране језике изучава, и у сваковрсним се вештинама вежба, него да он има неко одмерено оиште образовање, тежње времена да иресуђује и да је у стању своју струку тако основно разумевати, да несме дати иоказати ниједну своју слабу страну ни иред киме." (1ш]зеп рас1. ЈаћгевБепсМ XIV. Вс1. 8. 690) — Све ово неда се постигнути кратким временом, него подужим радом у школи и ван ње читањем стручних књига; вођењем тачних бележака о свима школским појавама, о којима ће време тек касније свој суд да изрече. Са целим наставним градивом мора се удешати п васпитање, јер настава и васпитање ни у којем случају немогу се замислити одељеним у народној школи. По врх свега тога свом снагом мора пазити на језик — говор свој. Није мала вештина знати лепо, иравилно, чисто и течно своје мисли логично изказивати ; ово се од сваког може и треба изискивати, али понаособ од учитеља, јер цео његов рад није ништа друго него говор Учитељ се налази у мору речи; он треба да је онај пасатски ветар, који правилно дувајући једнаке таласе једним правцем креће и води. Као што му мисли морају бити у логичној вези, тако исто и говор несме бити испрекидан и замршеп, него тачан и одрешен. Кад учитељ ириродом обдарен и трудом евојим стекао буде све горње услове, којима постаје прави учитељ, онда је народ осигуран, срећа народа се онда огледа у оваковима учитељима. Учитељство носи на себи тип народног образовања и среће његове. Без ваљаних учитеља вратићемо се опет у доба мрачњаштва, у доба дивљаштва и варварства. Зато старајмо се за ваљане учитеље, а ми браћо непропустимо ни једну прилику, којом би могли и себи и народу користити. Ми смо у народу — надод је уз нас; његова судбина лежи у нашим рукама. Врло мудро вели славни Рохов: БудуКност народа лежи у рукама учитеља.

СТЛБЕ ШОДШ ШКОЛА У ШАТСКОЈ И СЛАВОНИЈИ овршетком школске године 1831[2. У свој Хрватској и Славонији била је — по „81и2Бепот СПазшки" — свршетком школске године 1881/2: 1231 народна школа; између тих школа било је 1175 општих народних, 12 верских јавних и 44 приватнеПо сполу било је 111 дечачких, 123 девојачке и 997 обосполних народних школа. По наставном језику било је 1165 хрватско-српских, 48 немачких^ 14 мађарских, 2 русинске и 2 словачке народне школе, По трајашу обуке