Школски лист

153 -

иама, изгледа старолик, ј>-р је свак пун мушке озбиљности. То доноса овдашњи лијеи обичај, да се ниједан женити неће ирије 25 — 30 год., а ђевојке узимају од 18—20 год. Чудимо се тјелесном огромном саставу тих људи, али узроку је лако довити се. У њиховој младости живе смерно и морално, оне неваљалости пема као што но култивираним земљама. Кад је од 25—30 год., крене се на иут женитбе као зрео човјек и узима ирилично зрелу и ђевојку, те зато из њиховог брака не нроизлазе коштунавци, него дјеца нуна природна дара и јуначког састава тјелесног, а не као ио неким мјестима у нашим крајевима што се жене од 18—20 год., па се још чуде данашњим палчићима Г. III. учитељ.

ПРЕДСТАВКА ради подизања српске зан;.тскз школе у Еел. Бечкзреку. Високом одбору сраског народног цркв. сабора у Сремским Карловцима. „Задруга Срба занатлија Новосађана" у име сасганка занатлијског у Новоме Саду, дне 8. (20) септембра 1882. год. и у име своје нотпомаже и поткрепљује молбу „Велико Бечкереке занатлијске задруге" ради нодизаља српске занатлијске школе у Великом Бечкереку. Високи саборски одборе! „Задруга Срба занатлија Новосађана," по закључку своје главне скупштине, дне 20. јануара (1. Фебруара) ов. год бр 11. зап. иодноси у смерности високом одбору саборском ову своју представку, да тим ноткрени молбу „Срп<же занатлпјске задруге Велико-Бечкеречке," којом је ова у свије време замолила високи одбор еаборски да благоволи извести закључак српског народно-црквеног сабера од год 1871. те подића срнеку занатлијску школу у Великом Бечкереку. Зннатство и занатлијсгво у Срба у овим крајевима, а по именце у опсегу српске православне митронолије п патрпјаршије — како коју годину, све већма онада и у назадак удара. Тому су кривс многе ненрилике и неподобе онште; српском занатству и занатлијству носебице највећма смета, што нигде нема своје школе ни прилике, да се књигом и науком приправи за занатсгв>, као што треба и бива данас у напреднијих народа. Унанређчвање радиностн у свету без разлике, а особиго занатство, не да се ни замислити одјако без занатске школе и науке. Истина, од неко доба стадоше и но нашим крајевима оснивати и отварати школе ове врсте — али исте г .мају иокрај занатског упанређења још и други, с с.ма замашан см»р, да ученике занатске већ из малеиа у школи мађаришу. Срби нак занатлије у земљи ов >ј од вајкада желише бити и бише Срби ; иа и данас, и до послетка желе да им иодмладак занатеки и занатлијски буде вредан и напредан свак у свом занату, али свагда да сазнају и да се диче што су Срби; да сриско име и језик свој иази и народност своју довека чува и сачува. Овакав смер Срби занатлије ишчекују за своје учепике занатеке од своје рођене. за сад ма и једне српске школе занатске — и с тога се