Школски лист

152 —

дућан, али мени је то тешко било гато сам их унраве тешко разумијо. Одважим се једноме са „Добро јутро," на које ми одгов^ри „Добра ви срећа," и одмах за тим „Како си?" а ја већ упућен одЈмворим „Добро Богу ®ала како ви?" На то ће он даље „Добро ете догали," а ја опет „Боље Вас нагали." Ови наведени иоздрави сваки се час чују и то је од старина до данас сачувано овде, а при састапку двојиде, макар да су се виђели ире 3—4 сахата уиита ће се „Како си?" На састанку части се црном кавом, која се Филџанима није, обично посљедња је горка т. ј. без шећера. Ову варошицу неки зову Гацко, а неки Метохија. Отоме ме известигае овако: Гацко се зове цјел котар (кадилун), у коме је преко 50 села, а ово мјесто као главна варогаица котара има своје засебно име Метохија које је по народном причању ностало од силних и јаких вјетрова, те када. дугае или када је зима велика кажу „иомете ме", те од рјечи „мете" постала је Метохија, али већим дјелом зову Гацко, а Метохија се скоро ни не чује. Гацко лежи на иодножју планине Поникве и неколико се снустило у само гатачко иоље, мала је варошица, у којој може бити 1000—1500 становника, сви дјелом Срби православне, дјелом Срби мухамеданске вјере. Са југо-источне стране на један сат нодижу се планине црногорск«*, које чине границу, а нред варошицом иружило се широко гатачко ноље, које се ирелијева разним житом као: јечам, пшеница, елда, нросо, итд. Кукуруз не може да наиредује од јаке зиме, јер ово мјесто лежи врло високо изнад мора. Воћа нема никакова, слабо наиредује, пгго је и било, то Се у предпрошлом устанку све утаманило. Народ је од природе јако даровит управо овдје би требало вјештије неро, које би то опксало како ваља. Зниста колико сам свијета прошао, нисам човјека нашао, ма мало и школована, који би био тако умно развијен. Не само да се то опажа овдје у самој варошици, него и кад прост сељанин из оне кршевите нланине разговара, па му сваку рјеч сабереш, увјерићеш се да далеко схваћа. Заиста је то чудновато. Одрастао сам у крају, ћ е 00 налази скоро у сваком мјесту школа, али никад да б» могао чути оа, нашега сељака онакве изразе и онакве мисли као овдје, ма да се овдје иросвјета скоро ни најмање неговала није. У говору, нарочито пр I доказивању употребљују највише сравњивања, која би и највећем научењаку од велике користи за будућ 1 жив јт била. У неколико позиајем Вошњаке, особито сељаке, и знадох н . ком стенену развића стоје. Кад нођох овамо иомислих и овдје је тако. Али се пријатно изненадих, кад опазих њихов говор, њихове мисли и њ '1хову жељу за иросвјетом. Вигае сам иута имао нрилику чути особито од сељака гђеговоре: „Опро стите госнодипе што ми овако манито (лудо) зборимо, нисмо учили гаколу, да знамо, него одрасли у нланини као дивија звјерад," а ја номислим у себи, камо срећа да је нага нрости народ свуд толико духовно развијеи Врло сам се још изненадио, кад сам им видео њихове сунруге (домаћице). Од сваке сам мислио да су кћери својих мужсва, свака је млада као каиља, а љеиа је, да је се не можеш да нагледаш. А домаћин т. ј. муж њен, то ти је човјек екоро рећи стар ; и баш који није у годи-