Школски лист

- 170 —

школама као део природних наука. 3. Поједини делови науке о чувању здравља, нарочито анатомије и Физиологије, смеју се у народној школи уч ;ти само у најтешњој вези за ирактично хигијенске цељи. 4. И у учитељским школама треба да буде наука о чувању здравља обавезан предмет. Али овде нека је настава систематично научна. Умољава се Др. Шолц, да састави згодан учебник и он обећава, да ће одговоритн тој жељи. Друго предавање : Јавно старање за занемарену младеж. РеФеренат Јован Халбен из Хамбурга. Говорник ставља ове нредлоге, који су примљени : 1. Старање за занемарену младеж важна је дужност грађанског друштва. Испунење исте не сме се оставити ни вероисповедним телима ни приватним иодузетницима 2. Поправљање занемарене или заиуштене деце и оних младих злочинаца, који су због ненознавања казњивости њихових дела од оптужбе ослобођени, не треба да носи на себи характер каштиге. Оно је задаћа васпитања и мора се због тог устуиити школским властима и има се начелно оделити од извршења казни и узничких власти. 3. Добро нородично васпитање има се уонште нретиоставити сваком заводском васпитању; деца, која треба да се поправе, ваља с тога да се смештају ио правилу у уредне породице. Примање у завод за поправку има се пак само за оне захтевати, којих морална запуштеност изискује дубље педагошки образованог васпитача. 4. Нужно је оснивање јавних завода за ноиравку. Сваки такав завод мора да се састоји из два по полу васпитаника нотпуно раздељена главна оделења. 5. Јаван завод за поправку мора да буде економска и васиитна једнина. На челу му нека стоји педагошки образован управитељ. 6. Школска и продужна настава у јавним поправилницама нека се колико могуће нотнуно организује на основу општих законских наређења и нека се употреби у корист васпитног интереса. 7. Заједнички рад васпитаника такођер је важно васиитно средство иоправилнице. Исти нека се обавља по упутству технички образованих помагача. Али обртнички рад у поправилници нека не служи никад ноглавито привредним цељима; исти ваља изабрати обзиром на здравље васпитаника. После тога је говорио ироф. Др. Херцер из Берлина о Цртапу у народној гиколи. Ове су тезе нримљене: 1. Цртање по мрежи линија и тачака одбацује се како са педагошког, тако и са хигијенског гледишта. 2. Као припрема за наставу у цртању препоручује се посебна настава у наочигледности. 3 Служење техничким иомоћним средствима за осуду је. 4. Тачност цртежа руком нема да се пресуђује са математичког гледишта. 5. Цртање по телесним моделима има да се учи у народној школи као највиши степен. 6. Настава има да буде безусловно настава у скупу. Трећег дана држао је нрво нредавање Др. Дитес из Беча : Данашње стање немачке аедагогике. Раснраве није било, нити су постављане какве тезе. Друго предавање: Учитељ у боју иротив аредрасуда. РеФеренат је био учнтељ Винтер из Нирнберга. Примљене су ове тезе;