Школски лист

— 169 —

исти оспособи, да свој ноложај у човечанском друштву право изабере и испуни. Антронологија иоказује, да се ради ностизања те цељи морају тело и дух васнитаника једнако врсно одгајати, и да је свака једностраност шкодљива. 4. Пређашње васпитање, како у Германа, тако и у Грка и Римљана, полагало је главно тежиште на телесно развијање, а модерно васпитање посветило се напротив поглавито гимнастици духа. Рационална недагогика има за поједине врсте школа да одреди нраву меру телесне и духовне гимнастике и да се за то стара, да прекомерност у једном погледу не шкоди у другом. б. Да ли је у наставном погледу погођена права мера или да ли постоји оптерећење, то ће да зависи од одговора на ова питања: а. Је ли нормално здравом ааснитанику после свршетка школскога рада осигурана потребна количина сна, или не мора ли он, да би задовољио школским дужностима, од ноћи да гради дан и да редовно дуже при раду седи, него што дозвољава разумна дијететика. б. Је ли васиитанику могуће, пошто више сати проведе при настави у школи и кући дође, да се оиорави и одмори, или мора можда одмах да настави у школи прекинути духовни рад. в Да ли су домаће задаће ученицима тако мудро одмерене, да после рада и игре остаје васпитанику, дечаку као и девојци, још доста времена, да у кући штогод користи и да себи прибави ону окретност и умешност, која је нулсна за практичан живот, или не мора ли дете, да би задовољило захтевима школе, да се одрекне сваке припомоћи у кући и да себе само осуди на неку извесну блесоћу ? 6. Уоиште мора се модерној школи хвала одати, да је нраву меру изнашла или да је вољна, да ју потражи. Многе тужбе о оптерећивању су неосноване, или су преоитерећивању новод сами они, који се туже. Родитељи онтерећују у многоме ученике: а. што сем сасвим довољне иаставе у школи траже још и приватну наставу; б што шаљу исте у такву школу, за коју није њихова духовна снага дорасла; в. што им дозв^љавају весеља и забаве, које чине немогућим разуман распоред времена и уредан живот и које се не дају сложити са школским дужностима. 7. Али и школе и учитељи оптерећују гдекад своје ученике: а. кад се при настави и мери својих задатака управљају по начелу, ког је вредност врло у иитању: Много помаже много.. б. кад задају задаће, које нису довољно приуготовљене или захтевају несаразмерно много времена да се израде; в. кад изван нужних задатака задају и који нису нужни; г. кад задаће и радове иродужују и на оно време, које је разумнија недагогика одредила за друге цељи. 8. Обећање, да ће се такве грешке, ако би се можда још гдегод налазиле, у будуће да избегавају и да ће се стално и непомично поступати по захтевима рационалне науке о васиитању, то је једини могући, али сигурно и умирујући одговор, који може да даде немачка учитељска скупштина публици, која је у неколико узнемарена пи^гањем о оптерећењу. Те тезе нрамљене су великом већином. Другог дана држао је предавање Др. Шолц , унравитељ болничког завода у Бремену о теми: Наука о чувању здравља у народној школи. Ове су тезе примљене: 1. Наука о чувању здравља треба да је обавезан предмет у народној школи. 2. Наука о чувању здравља треба да се учи у народним