Школски лист

— 173 —

чини да деца не могу добити чисту и јасну претставу о иредмету, јер тачним расматрањем целиве и свију њених делова долази се до јасне и трајне претставе; износи аред децу наједаред више слика, што такођер чиии, да деца не могу добити одређена и јасна појма о сваком нредмету посепце; за један и исти предмет употребљује но два назива; служи се млогим глаголским питањима, што не одговара начелу очигледне наставе, наиме да деца ваља што више сама да говоре, а учитељ да их само руководи и иснравља њихове погрешке; како је цељ оваким нредавањима, да се види предавачева вештина а не дечије знање, то је предавачица требала називе нрво децч сама казати, па их оида испитивати; пред .мађарским називима не унотребљује предречице. Магарагневићева нризнаје већину својих погрешака али ее извињује тиме што је иредавања осим три нормалне у свима осталим заводима на мађарском језику слушала, па с тога јој је за сада врло тежак срнски израз. На основу критике иредлаже Миловановић да се оцени са довољно, Коњевић предлаже добро. Већином гласова оцењује се са добро. Марковић изјављује да се држао г. Вукићевића, уиравитеља српске учитељске школе сомборске. Критиковаху Миловановић и Чешљар. Предавач није требао у своме увоцном говору говорећи о важности читања, употребљавати стране речи као н. нр. тиранија, индиФерентни итд. а и кад се деци што прииоведи, ваља децу иитати о садржају приче, и захтевати да и сама она приповеде дотичну приноветку како би се тиме учила деца мишлењу и добијала моралну поуку, коју нриповетка у себи садржи; — иначе му је иредавање добро, јер одговара савременим начелима елементарне школе. Оцењује се са: добро. Мирилов држао се Св. Милетића земуиског учитеља. Критиковаху: ТриФуновић, Бугарски, Чешљар, Пејић и Ст. Јанковић. Под аналкзом не разуме се само мењање речи него и састављање дакле и синтакса; предавач даље вели да је придев за то средњег рода што трпи предречицу: го, а не да је за то шго је именица средњег рода; ставља неодређено питања; као и Магарашевића тако и брат Мирилов заборавља да он ваља да покаже шта он зна, а не деца, стога је требао прво деци казивати, ово је именица и зашто је именица, каквих има именица итд. па кад би свршио с именицама онда да је прешао на придеве и др,, а не просто исиитивати децу каква је ово реч а каква оно. Иначе му се похваљује рад. Оцењује се са: добро. На Миловановићеву расправу нримећује Јоцић да је расправљач говорио више о начину предавања очигледне наставе, него о њеној важности и цељи. Миловановић: Кад год се говори о важности и цељи каквог предмета сасвим је природно, да се каже и начин за постизавање те дели. Оцењује се са: добро. На Пауновићеву расправу примећује Коњовић да је испод сваке