Школски лист

— 165 —

узвишени духови, какво им је племе ? Зар сељак свога вола, што га треба, неће да упозна? Не истражује ли пастир природу својих оваца ? А ви, што човека требате и велите, да га чувате и негујете, иреузмите труд сељаков за његова вола. Старајте се као чобан за своје овце. Је ли вашамудрост познавање своганлемена а ваша доброта доброта просвећених пастира народвих. Што човек јест, што иотребује, што га узвишује и понижује, што га крепи, и слаби, све то треба да знаду пастири народни а и сам иарод у најпростијим колибама. По свуда осећа човечанство ову потребу. Муком и радом и пожудом тежи по свуда, да се уздиже. С тога и вену његова племена неудовољено, и с тога им довикује крај човечанства, да их завршетак њихова живота није наситио. Њихов конац није дозревање савршених годишњих плодова, па да онда зими ночивају. Зашто истражује човек без реда и мете? Зашто не истражује према потребама своје ирироде, па да на том зиђе своје животно уживање и благослов? Зашто не тражи истину, која је мир и животпо уживање, истину, која га у његовој нутарњости задовољава, његове снаге развија, његове дане разведрава и његове године усрећује ? Човек, кога његове иотребе на то гоне, наћи ће пут к овој истини у унутарњости своје ирироде. Удовољено дојенче учи истим овим нутем, што му је мајка, и она развија у њему љубав, битност, захвалност, док још и не може чути гласа о дужности и захвалности, а син, који једе крув свога оца и грије се на његовом огњишту, налази ка овом путу природе благодат свога бића у дужностима дететовим. Човече тражиш ли истину у овом уређењу природе, тад ћеш је наћи, какву је требаш за своје становиште и за свој живот. Као год што је иотреба твога ночинка и твога мира, човече, као год што ти је сигуран иутевођа у твојим најближим пословима, као год што ти је потпора, на коју се ослања твој живот, тако ти је исто и благослов. На овом путу не можеш требати сваке истине. Круг знања, који усрећава човека у његову положају узак је, и круг овај ночима близо њега, близо његова бића и његових ближих одношаја, одавде се раширује и мора ее равпати нрема овом средишту сваке благодатне снаге истинине. Чиста истинитост развија се у уским кругсвима, аирава мудрост човечија оснива се на чврстој основк познавања својих ближих одпошаја и на развитој способности поступања са својима ближима лословима Ова мудрост човечија, која се објављује потребама нашега ноложаја, јача и развија нашу снагу производилицу, а духовни правац, који нроизводи, једноставан је и сталан, она је свом снагом створепа од нриродних положаја, који се налазе у њиховим спојевима и с тога је уподобива свакој страни истине Израз јој је снага и чувство и сигурна угштреба.