Школски лист

— 179 —

САШЧЕВО ВЕЧЕ. Превео М. Симеон Кончар, народни учитељ. (Наставак.) Све праве плодоносне снаге човечанства несу дарови уметности и случаја. У нутарњости ирироде свих људи почивају оне са својима основама. Њихово развиће општа је потреба човечанства. 0 тога мора бити стаза нриродина, коју она нроказује, отворена и лагана, а изображење човечије истинитој, умирљивој мудрости одговарајуће и онште употребљиво. Природа проказује све снаге човечанства вежбањем, а њихов раст оснива се на употреби. Ред природе у образовању човечанства снага је употребе и оживотворење његова иознања, његових дарова и његових урођености. С тога припроста и невипа човека, који чистом иослушном употребом свог познања и тихом марљивошћу сваку своју снагу вежба и употребљава, изображава нрирода к чистој човечанској мудрости, човек пак који овај ред природе у нутарњости својој брка и чисто чуство послушности свога познања слаби, бива неспособан за уживање благодати истинине. Делање нроти нутарњем чуству права поткопава снагу нашег истинитог познања, оно помућује чисти смисао нлемените узвишене нрипростности наших основних појмова и наших основних осећаја. С тога се сва човечанска мудрост оснива на снази добра срца, које иде за истином, а сав човечаиски благослов на оваком смислу припростности и невиности. Образовање човечанства к овом чистом смислу принростности и невиности, ти си очево старање човечанства, да непокварени основи срца чувају и ираво равнају ток његовога духовнога развића. Свеопште развијање ове нутарње снаге човечије природе « нравој човечанској истини свеопшта је мета образовања и код најнижих људи. Вежба, употреба и оживотворење његове снаге и његове мудрости у посебнима положајима и околностима човечанства, то је званично и сталешко образовање. Ово се мора увек подредити онштој мети човечијег образовања. Мудрост и снага основана на прииростности и невиности сваком је ноложају и свакој дубљини човечанства родоносан део, као што му је У свакој висини неонходна нотребоћа. Ко није човек у својим нутарњим снагама, ко није развијен човек, томе мањка основа за развиће његових ближих определења и његових посебних положаја, што не извињава ни једна извањска висина. Међу оцем и кнезом, међу потребњаком, кога тлаче тешке бриге прехране и богаташем, кога тару још веће старости, међу незналицом женом и развиканом свезналицом, међу лењим дремалом и дивумом, који соколовом снагом облеће сав свет, налазе се нровале. Али кад коме у његовој вис ини недостаје човечност, закрилиће га тмасти облаци, док у ниским ко-