Школски лист

— 180 -

либама развијена човечност сама собом сја у чистој. узвишеној и удовољеној човечијој висини. Тако жуди кнез у својој висини за добрима и праведнима закопима за своје сужње, али можебит забадава пружа за награду златом нануњену кесу. Успостави ли у бојном већу, у свом ловачком и доходаринском звању човечност а у нутарњости овоје куће нраву очевност, тада ће сутце и чуваре својих сужања мудро и озбиљно и очински изобразити. Без овога је глас просветљепих закона глас владајућих калуђера о љубави ближњега. Колико си можебит далеко, кнеже, од благодати истинине, коју тражиш. У осталом мудро ностунају очеви у прашини под твојим ногама са непослушним синовима. Кнеже, учи се у сузама њихових ноћних стража а у тузи њихових даљих терета мудрости за своје сужње и иодај нраво о животу и смрти људима, који истину овим путем траже. Кнеже, благослов света развијена је човечност, и само њом делује снага просвећења и мудрости и нутарња благодат свих закона. Човече, ти сам, нутарње чуство твога бића и твојих снага први је предмет развијајуће природе. Али ти не живиш на земљи сам за се. С тога те развија природа и за вањске одношаје и ш њима. Пошто су ти, човече, ови одногпаји близо, важни су у развићу твога бића за твоје определење. Развијена снага ближега одношаја увек је врело мудрости и снага човекова за даљње одношаје. Очевност твори владаоце, братство грађане ; обоје рађа ред у кући и држави. Кућевни одношаји човечанства први су и најизврснији одношаји нрироде. Човек ради у свом позиву и сноси терет грађанскога устава, да може у миру уживати чисти благослов своје домаће среће. С тога се мора развиће човека за његов званични и сталешки иоложај иодредити коначној мети уживања нраве домаће блажености. С тога си, очева кућо, основа свеколиког правог природног обравовања човечанства. Очева кућо, ти школо нравности и државе. Човече, најпре си дете, по том шегрт свога звања. Дечија крепост благодат је твојих шегртских година и прво развиће твојих урођености за уживање свих благодати твога живота. Ко одустаје од овога реда природина а образовањеза звање, сталише, господаре и слуге неприродно протурује, тај одвраћа човечанство од уживања најприроднијих благодати на гребенаста мора. Човек се мора развити до нутарњега мира. Задовољност са својим иоложајем и ш њим достижним уживањима, сносљивост, штовање и