Школски лист

— 181 -

веровање у љубав очеву при свакој устави, то је образовање човечијој мудрости. Без нутарњега мира колеба се човек но дивљим путовима. Жеђа и жудња за недохатним даљинама краду му свако уживање блискога нритомнога благослова и сваку снагу мудра, трпљива и гибка духа. Ако се чуство не оживљава више нутарњим миром, тад његова снага слаби човека у његовој унутрашњости и мучи га тешким мукама, у којима се ведри мудрад смеши. Незадовољни човек једи се у кругу свога кућњега благослова, што му не бијаше плес на светковини, гусле на концерту и предавање у слушаониди изврсно. Мир и тихо уживање прве су цели човечијег образовања и мезимче своје добе. Човече, твоје знање и твоје частољубље мора се иодврћи овима високима цељима, иначе ће зналичност и частољубље бити муке и нроклество, што ће те гристи. Не видите ли, људи, не осећате ли синови земље, како вигпи сталежи у свом образовању губе евоје нутарње снаге? Не видиш ли, човечанство, како њихово отступање од природина реда међу њих а од њих и међу народ доноси празно и пусто проклетство ? Не осећаш ли, земљо, како човечи.ја племена отступају од правога благослова њихових кућевних одношаја, и по свуда се веру но дивљим, блисгајућим казалиштима, да огледају своје знање и да голицају своје частохлепље. У далеким даљинама колеба се тумарајуће човечанство.

Бог је најближе одношење човечанства. Ни твоја кућа, човече, ни њезино најмудрије уживање не унокојава те увек. Твоја блага, добра, и осећајна природа нема снага, које би без Бога подносиЛе силу и гроб и смрт. Бог, отац твоје куће, врело твога благослова — Бог твој отац; у овој вери налазиш нокој и снагу и мудрост, што не може уздрмати никаква скла, никав гроб. Веро у Бога, расположају човечијега чуства у наЈвећем одношају његове природе, поуздано детинство човечанства напрам очевности божанства. Веро у Бога, врело животнога иокоја — покоју живота, врело нутарњега реда — нутарњи реде, врело неномућене употребе иаших снага — реде у употреби наших снага, врело њихова раста и њихова развића к мудрости, — мудрости, врело свега благослова човечијега. Веро у Бога, врело све мудрости и све благодати и стазо ирироде к иравом образовању човечанства. Веро у Бога, ти си усаћена у биће човечанства, као и смисао за добро и зло, као и неотариво чуство о нравди и неправди, тако еи непромењљиво чврсто усађена у нутарњости наше нрироде као основи човечијег образовања. Веро у Бога, ти си народна баштина у свакој дубљини, у сваком