Школски лист

— 213 —

Омрза јавна греха, чуство је детета према човеку, који се руга своме оиу и својој матери. Народна омрза народа јавних грешника, аманет је и нечат народне вере и детинскога чуства кога народа нрама своме највишем госнодину. Народна омрза народа јавне пркошљивости његових кнезова ирема божанству доказ је народне крепости, а њезино слабљење снаге верине, нослушности народове прама свом највишем господину. Неверсто је врело уништења свих нутарњих веза друштва. Неверство виших је врело непослушности нижих. Очинско срце и очински дарови виших расађују и осигуравају послушност нижих. Неверство зачепљује врело послушности. Под госгтодаром, који није отац, не може народно расположење остати осећај чиста, захвална у детинској нослушности благословљена народнога чуства. Последица неверства — свакодневно расстуће спачине, свакодневно онадање очинске доброте, својевољна сила без благодатне мете, настране, неприродне владине машкаре, угњетавајућа сила, исисавање народове срчи, омаљујућа снага народна проти овој сили, све је ово неизбеживо под неверном владом, која презире права божанства и човечанства. Народни осећај неприродне употребе очевих права распадај је снаге правога нрироднога веза између кнеза и његова народа. Она, ова добра материпска природа човекова, снаја свезе грађанских одношаја благословом узајмичних уживања. Па и јест народни осећај, народно чуство благодати ових уживања што ове одношаје хвалом, љубављу и вером народовом посвећује и осве ћава за свога кнеза. Дирам у жице, које су не натегнуте и не звуче модерним гласом. Наругај им се, ћурликава клевето, надвичи њихову снагу! Истини и правој човечности ни бригеша. Свака снага човечанства произвађа срећу само својом вером у божанство, а очевност кнеза, ово једино врело народне среће, последица је његове вере у Бога. Човече, ма колико да си низак, твој је кнез дете божије, а сила му очипска снага. Крута, нечедна употреба његових права није очевност, није израз вере у Бога, но је изоначивање највиших послова кнежевих и његове државе изоначивање правог детињег одношаја народног прама кнезу. Ипак не смем ове тако онште обичаје разборите служинчади кнежеве назвати велиздајом. Али што је горе, него кад очинска права кнежева престављају неко право добра и зла и ираведности и неправедности. Шта је горе, него кад се у име кнеза ремети кућна срећа, имаће не чува а невиност ружи и срамоти. Свезо сједињења човечанства за његову срећу, веро кнеза и његова народа у вишега господара човечанства, веро божија, ти си једина која си кадра да човечанство од овога гребена спасеш.