Школски лист

— 214 —

Сво је неверство нечедно, али вера у Бога, детовност човечанства прама божанству, тиха је узвишеност у свакој снази његова деловања. Сјајно, блиставо исдрпљење његова бића, смела, весела одважност при опасности и разорењу снага је човечанства, која се удаљава од дестовности ирема Богу. Озбиљна, кућевна употреба сваке мале урођености, тежња за оснажењем своје снаге стаза је нрироде за развиће и јачање свих снага а у свакој крепкоћи и у свакој слабости иравац је ираве детованости човечанства према Богу. Наклоност ниском сјају, тежња да блистају урођености и снаге а да се прикрију слабоети, правац је и најнижега и најслабијега човечанства, које је сашло с ове развитне стазе нриродине. Вањска и нутарња вишвна човекова, развита на овој правој нриродиној стази, разум је и очевност према нижим снагама и урођеностима. Човече у својој висини окушај употребу својих снага по овој мети. Очевности виших снага према неразвитом слабом човечанству. 0 кнеже у својој висини ! 0 Гете у својој снази ! Није ли то твоја дужност, Гете, ношто ти пут није сушта нрирода. Чување слабости, очевност, очевна мета, очевна жртва у употреби својих снага, то је права висина човечанства 0 Гете у свом величанству, гдедам из моје низине, дркћем, мучим и јецам. Твоја је снага истоветна тежњи великих кнезова, који сјају државном милијуне народних срећа жртвују. Права срећо човечанства, ти си снага и иоследица вере. 0 моја ћелијо, да си сретна! И ти си последица ове вере. Благо мени и мојој колиби. С тога што човечанство у Бога верује, пребивам у овој колиби. Веро народа у свештенике божанства, иокоју мога живота! Посвећениче, твоји је снага божије просветљење. Божије је иросветљење љубав, мрдрост и очевност. 0, ко иде мојој колиби, нека би му био сена снаге мога божанства. 0 сунце, ти слико њезине снаге, твој се дансвршио! Ти залазиш за моје брдо! 0 дане мога свршетка! 0 надо долазећега јутра! 0 снаго моје вере ! У Јошану, на снасову 1883. ~ НЗ ПАСТИРСКЕ ПОСЛАНИЦЕ једног иравославног спнскопа своштснству својс епархнје (Свршетак.) Наши стари свештеници били су људи нрости и без велике светске науке, али су кадри и вољни би ли свакоме христијанану у свако доба и на сваком месту добар отчински савет и добру науку дати ; сад имамо свештенике саршене семинаристе, ФилозоФе и богословце, али се ва жалост редко где проповеда слово Божије свакенедеље и празника; редко се кад сећају просвећени духовни пастири нашега времена, да уче