Школски лист
— 234 —
си шлеп преко јего — та то није у моди) као и сат, табоље нека изда и на то новац кад га има, јер је ипак у нечем сачуван. Али погледајте нашег колегу једва је дочекао, да прође оно златно време, те да пусти у 4 часа децу, иа још ма и пре. Та он се тврдо држи, да је самосталан, ко њему суди, он је г. учитељ. Та зар кад нема ко да га надгледа, зар оида не треба одговарати својој дужности ; а где је савест? Чим је из школе ступко, наместио се и дотерао. Цилиндер на главу и цвикер на очи, ципеле жуте шиљасте (таква је сад мода) и још рукавице, па онда у шетњу, али где ? Не са школском децом, где би и њима и себи користи допринео, него код младих девојака, те да врши тамо учитељску дужност. Други опет носи шешир са грдно великим ободом, те по свом његовом изгледу нико неби могао рећи, да је то народни учитељ. Е сад хајд' по његовом старом обичају не осврћући се ни на кућу ни децу ни жену него право на куглану у биртију, а особито на карте, та без њих неби могао бити што кажу „као кућа без леба." Није ни чудо онда што учитељи тако роптају, да им је нлата мала, јер кад је први онда је и учитељ у бирту и на картању први а лоследњег и не одлази. Што се тиче иића он пије с мером, али и то је истина да бира само већу меру. Ето онда красног узрока, што се слабо претплаћују на листове као на „Школски лист." Шта велите л дописниче на ово? То је права истина. Обично прве половине месеца не може се напредовати, јер има новаца а после опет не може, јер га нема. Питање је кад дође такови учитељ у школу? Дође али око 11 часова и онако зловољан кида деци праменове косе из главе и бије их на грозни начин и тек онда пушта децу кући. ГГитам ја, да ли су у таковој школи деца што добро научила? После иодне наравски нема у школи 10 — 12 дечица, а ко би и долазио у такову школу? Учитељ пак непрестано се тужи, како му деца неуредно у школу долазе. Ко је томе крив? Учитељ. Јер кад учитељ у школи савесно и ваљано ради а са децом љубазно и благо ноступа, ту ће зацело и деца радо и весело долазити. После подне после школе опет по свом старом обичају. Жоже ли такови учитељ служити деци за образац? Та већ сама деца увиде то одмах и учитељ не само да нред народом већ шта више и пред децом руши свој ауторитет. Још г. доиисник наводи у мане учитељици, ако не иристуна св нричешћу увек, што може гдекад да има и својих разлога. Но учитељи чине много већи грех, јер нити поств пре но што ће се причестити, па још шта више кадкад нре причешћа доручкују или ти пак ту ноћ проведу у каФанама. Које је онда већи грех? А што г. донисниче навађате мане учитељица, за које велите да се могу бројати у тешке грехе моралног живота, зар на жалост нисте о томе осведочени и код мушких учитеља. Зато нетреба онда да је г. дописник ни навађао мане учитељица, кад добро зна, да их има код учитеља још и горих. Нека Вам није чудо, што је онда учитељици по Вашој речи „сла-