Школски лист

- 233 —

хтели да виде у истима рад људи, много напреднијих него што смо ми, јер Марс је по ономе што космогонија учи много старији него наша земља ; рад, који би иначе олакшавала и та околност, што је тежа тамо много мања него на земљи, откуд сљедује, да су житељи те нланете много већи и јачи од нас и да им је за исти посао потребно мање рада. Биће боље, да иризнамо нашу немоћ, да оно разјаснимо, што нам наши дурбини показују Скијааарелију чини се врло вероватно, да тавне пруге на Марсу нису канали, него предмети, којих нојава стоји у вези са годишњим добима планете. Најближа појава у години 1884. можда ће решити тај проблем. Кад нас та једина метода закључивања, на коју можемо да се ослањамо, тако може да изневери већ код планете, која јеублизини земље и која је можда највећма на њу налик, какву помоћ можемо онда да ишчекујемо од наше методе, кад очи уиравимо на велике планете, на Јупитера, Сатурна, Урана, Нептуна, којих је густина тако мала, да једва можемо да разумемо, како се може на њима чврсте материје да налази ? На јужној хемисФери Јупитера, иснод екваторијалне пруге, које се положај и изглед често за мање него десет сати мења, прате астрономи већ од више година неку ужасно велику црвену пегу, која има прилично увек исти облик, али редовно промењује своје место погледом на околну јој материју. Шта значи та иега? Нико није до сада покушао да је разјасни. Физикална астрономија, ограничена на испитивање дурбином, остаје с тога у многим случајевима немоћна. Дурбин нам показује само, како звезде мењају своје место и свој сјај, али о стању, у ком се планете налазе, казује нам он врло мало. Друге методе биле би још за ту цељ нужне и збиља се у новије доба више истих појавише, од којих је најважнија снектрална анализа. Можда ћемо други иут коју и нашим читаоцима о истој да проговоримо. МАНЕ НАХШ УЧИТЕЈБА. Кад је г. дописник изнео мане наших учитељица на јавност у 12. бр. овог цењеног листа, онда како није иомишљао, да има мана истих такових и код учитеља, па још шта више и горих. Зато умољавам Вас г. дописниче изволите обратити мало пажње и па овај мој одговор Миле сестре колегинице! не треба ни најмање да нам је чудо, што се тако против учитељица пише. Та ево унусти ли се једна женска да што пише, то зацело да неће женско зло износити на јавност, исто као што неће ни мушки своје, па како је више мушких, који дописују, то ће наравски и бити више повике против нашег пола. Учитељице ма да и имају тих мана, оно ће се оне губити, јер сваким даном се за тим иде, да се те мане искоренб, А што се тиче оних ваљаних својстава које Ви г. доиисниче наведосте, дал' се она односе и на учитеље ? Зар савестан и ваљан учитељ нетреба да испуњава своје дужности исто тако као учитељица. Узмимо да је баш све као што наведосте г. доиисниче, да носи ваша колегиница свилену хаљину итд. (само што Вас очи варају, да но-