Школски лист

- 232 —

тамо има. Али да се до тога дође, требали би да се саграде објективи и огледала од скоро 10 метара у пречнику, а то се још не може, иа и да се може неби то било од велике користи, као што примећује Волф у свом предавању, што га је држао ове године у „Аз80с1аНоп 8с1еп1кј6с[ие с1е Егапсе" и по ком је овај чланак поглавито писан. Није доста, да се нешто само види, него је нужно, да се оно, што се види, разјасни и разуме. При том разјашњавању немамо никаквог другог вођа доли аналогију. Дурбин је ноказао, да је земља вероватно као и друге нланете ностала из сунчане магле, да је као и друге планете спљоснута, по себи тавна и атмосФером окружена кугла. Потрудимо се да себи представимо, како би изгледала земља ири гледању из далека. Сравњивање тога нризора са оним, што га даје нека иланета, могло би да нам наговести вероватну природу предмета, што их примећујемо на тој планети. Континенти би изгледали као стална, светла места, мора као тавна места, поларни снегом и ледом нокривени предели изгледали би зими већи, лети мањи. И облаци би изгледали бели, али би брзо мењали свој ноложај и облик. Најпосле би морале на иланетама да се примете и иојаве сутоња и зоре у нашој атмосоери. Али ево одмах примера, колика је пажња нужна при том, иначе једино могућем начину закључивања. На месецу су приметили стари астрономи светла и тавна места. Ова последња назвали су „мора", она прва „континенти." На срећу нам је месец тако близо, да су посматрања брзо открила обману. Мора нису у истини шта друго него простране равнице, на којима нема нигде воде. Планине показују свој тачан облик сеном, што га бацају и ношто се сенови непрестано мењају можемо да ногодимо и најмање подробности на месечевој површини. Ту сз иокрећемо дакле на сигурном земљишту; али покушајмо да ту исту методу закључивања применемо на Марса, на планету, која нам је најближа и на којој можемо најлакше да читамо потанкости. Скујааарели је зготовио г. 1877. слику Марсове кугле. На тој нланети виде се тавне и светле пеге и на неким местима пролазна помрачења. Ова носледња изазивају облаци, али шта би биле те постојане пеге? Јесу ли тавне неге мора, оне друге континенти ? Ако би било тако, онда се разликује марсогра®ија знатно од геограФије, јер континенти су широке, тачно ограничене површине, а мора се сужују доста често у уске канале. Аналогија нас доводи до закључка, који обара скоро сву вредност аналогије. Али проблем је још већма занлетен. Скијаиарели, који је г. 1877. са толиким трудом проучавао површину Марсову, поновио је своја носматрања опет, кад се та планета г. 1879. и 1881 —1882. налазила опет у опозицији. На новој слици, која показује призор, што га даваше Марс у децембру г. 1881. сви су, нли скоро сви канали подвостручени. Дакле за четири године ироменула се топогра®ија планете на особити начин. Али не истом за четири године, него за неколико дана збила се та промена. Скијаиарели је 23. и 24. децембра 1879. испитивао околиву канала, што га је он назвао Нил, и није ништа ново приметио ; 26. децембра разделио се Нил у две иоловине. Шта су ти двоструки канали ? Да ли да кажемо, да су неки