Школски лист

— 231 —

ње, него потпомаже и увиђавност и још је од великог моралног уплива, јер привикава на ред, чистоту итд. То исто веџбање ради се други пут са другим Фигурама или се измени положај потезовима. Најпослз се вуку нотезови у обратном реду, т. ј. У првом реду десет, у другом девет итд. Саветно је, да се при тим веџбањима не иде одмах до десет, него данас можда до четири, сутра до осам итд. по развитку ученика. (Наставиће се.)

КОЛИКО ДОПИРЕ СНШ ДУРБИНА. Нре цроналаска дурбина не могаше бити речи о озбиљном нроучавању стања, у ком се небеска тела налазе. С тога је истом у почетку 17. столећа могао Галилвји први пут да испитује дубине васионе и поставио је тако помоћу дурбина прве основе Физикалие астрономије. Ироналаске Талилејеве иродужише Хевел, Еасини и Хајхенс, који су дивлења достојним стрплењем исиитивали на небу све, што су могли да виде са својим инштрументима. Са усавршавањем дурбина расло је иостенено иознавање васионе и беше то на крају 18. столећа, када је велеум Хершла саградио велики телескоп, којим је пронашао у светском иростору магловиту материју (маглице) и створио тиме нојам, који данас унравља свима теоријама о постанку света. Велики напредак механичких вештина у нашем столећу учинио је могућим, да се дурбини и телескоии снабдеју екваторијалима 7 који номоћу механизма као на сату покрећу дурбин непрекидно за звездом, која се носматра. Такви екваторијали налазе се данас па свим великим дурбинима и телескопима. Има данас тако великих телескоиа, који мере у иречнику 12 метра, и дурбина, којима пречник износи 3 / 4 иа чак и ^ метар. ТТТто се повећања тиче, које се иостиже тим грдним справама иоменућемо, да је Скијаиарели у Милану својим дурбином од 218 милиметара у пречнику нриметио г. 1877. на планети Марсу округлу пегу, која је имала 137 километара у ширину. Са Марса би дакле са истим новећањем могло да се види на земљи острво као Сицилија, тезеро као Ладога или Чадско море. Дугачка пруга може већ да се види, кад је широка 70 километара; могла би дакле да се виде и нолуострва, дугуљаста острва или земљеузи, као Јитланд, Куба или Панама. Дурбином у Уашингтону, који има 65 центиметара у нречнику, могу на Марсу да се примете још трииут мање појединости, дакле од 44 до 24 километара у ширини. На месецу би најмање округло место, које би могло још да се види, имало 316 метара у пречнику, на сунцу 117 километара, на Јупнтеру у најповољнијим приликама 555 километара. Дужина може да је у пола толика, кад је предмет дугуљаст. Араго је про рачунао, да би се дурбином, којидобООО пута повећава, могли паМарсу да примете округли или четворострани предмети, којима страна мери 20 метара, а дугуљасти нредмети већ кад им је ширина 2 метра, могли би дакле на Марсу да видимо утврђења или жељезничке насипе, ако их т. ј