Школски лист

— 230 -

4. Један и један је два; два и један је три итд. Ма да је ова последња Форма већ додавање, то је ипак већ и ту на свом месту, јер се до ње долази непосредно бројањем. До сада смо ученике упућивали, да реченице казују само ио %>еду, да би научили ствари да броје и да тачно бројнике једног за другог нижу. Кад смо ту цељ постигли. онда нека дођу веџбања и изван реда, тако да на позив учитељев ученици неку количину коцака (или других ствари) изброје или њихов број кажу. Видимо ли тада, 1. да деца знају сваку количину дотичним бројником да означе, 2. да знају да кажу који број за другим долази, и 3. колики је сваки број, кад се за један иовећа, онда ваља да, се још веџбају и у бројању од остраг (натрашке) и то од прилике овако : 1. То су десет коцака, то су девет коцака ... то је једна коцка. 2. Пред десет је девет. Пред девет је осам итд. 3. Десет, девет, осам итд. 4 Десет мање један је девет. Девет мање један је осам итд. Тиме нека се сврши бројање. Писмена веџбања. Где учитељ има само са једним разредом посла, ту нису на овом степену одмах у ночетку нужна никаква писмена веџбања. Али где учитељ има са два и више разреда посла, ту ће он морати већ у првим часовима да потражи предмет за тиха веџбања. За те веџбе не могу још да се употребе бројке (ци®ре), јер деца још нису доста зрела, да нод бројком представљају себи оно, што бројка значи ; то долази отуд, што је бројка само ироазвољан знак, не пак слика од броја, у којој би могле опет оне јединке да се нађу, које она иоказује. Прва рачунска веџбања морају с тога да буду само просто иредстављање неког броја јединака, а за то могу да послуже мали усправљени иотезови, тачке, крстићи, мали кругови итд. Све што ће писмено да се веџба морало је пре тога пред очима ученика да ностане и тек ношто се то носматрало и о томе говорило, може се задати ученицима, да то сами на својим таблицама раде. Поступак би био од прилике овај: Учитељ направи на школској табли један нотез и каже: То ј е један потез, што деца за њим понове. За тим стави нод тим потезом нов потез и уз њега још један други и говори: Један нотез и још један потез су два потеза. Деца то онет понове. Тнда ће учитељ показивати на цео тај други ред и више пута ће рећи : То су два иотеза, гато ученици такођер понове. За тим се испод та два нотеза повуку још два и уз њих се стави још један, а учитељ говори: Два потеза и један потез су три потеза итд до: Девет потезова и један потез су десет нотезова. Тим начином добију се на табли десет реди иотезова, у сваком реду један нотез више него у предходном. То, што је учитељ на школској табли радио, зада се за тим ученицима, да и они раде на својим таблицама. При том ваља на то пазити, да су сви иотезови колико је год могуће подједнако велики и дебели и да једиако један од другог отстоје. Што боље то ураде, у толико ће већма нрегледна бити нацртана груна, а то не олакшава само сравњива-