Школски лист

- 244 —

брда и дах културе долази и зван и незван иа њезино стеље. Здрав разум, природна даровитост и иросто васгштање на дому родитељском беху довољни док је Црна Гора била затворена у својим горама, док не могаше доћи уплив са стране, да морално оштети то јуначко српско племе. Ахи данас тога више нема. Са благословом културе ком је сада Црна Гора отворила своја недра, долази и њена клетва и сваким даном множиће се искушења, која ће хтети да оборе образ и поштење црногорско. Културним оружјем нападаће све више на њу њезини непријатељи, на да у тој борби одржи победу, мора и она културно да се оружа. То оружје стиче се у школи, у школи, која одговара степену постигнуте човечанске културе, јер школајеопшта човечанска установа, коју су створили онакву као што је сада велеуми свију народа. С тога се и слажу школе свију културних народа у својој крајњој цељи и ма како биле раз личне појединости школске организације код различних народа, ипак је главан иут и главно средство, којим се до цељи долази, свуда једно исто Нема Црна Гора нужде, да на том пољу тражи пове путеве. Школа ни,'е ни код једнога народа савршена, него има више мање мана, а највећа је што сви раденици на школском пољу нису за тај рад дорасли. Школство црногорско је још младо и биће у њему можда још више мана. Али те мане се временом и трајном вољом лече и не треба због тога рушити установу, која се до свога данашњег степена подигла на радост свију пријатеља просвете и на славу свеЦрне Горе и њезина Господара Поглавито треба старање посветити, да сви учитељи буду ваљани и ради тога ће бити можда још нужно, да се повременим течајевима одржавају на висини своје задаће. Ако је успех у црногорским школама остао ове годиниу чемугод натраг, онда ће томе можда бити узрок и тај, што су те школе биле ове године без правога и стручнога надзора. Напредовање просвете у Црној Гори неће се, о том мислимо да је свако уверен, постићи редуковањем четвороразредних школа на дворазредне (оних првих требало би по предлогу да остане једна два у свакој нахији), него подизањем нових и у оним местима, где их још нема, а свуда са организацијом, која се истина обзире на специјалне потребе и прилике Црне Горе, али увек и на захтеве опште културе. Предлог о „малој реФорми" не може никојим педагошким