Школски лист

- 245 —

разлозима да се правда и ми смо увереии, да ои није ни потекао из педагошких, него из чисто Финанцијалних мотива Као нешго једнострано неби он ни имао за нас никакве важности, да није света угледао у органу кнежевске владе, што нам намеће сумњу, да се заиста нец}то ради око „мале реФорме." А пошто би била грехота, да се она изводи у наумљеном правцу, држали смо за своју дужност, да и ми своје немеродавно мнење о истој кажемо. На то нас је побудило поштовање, које као сви Срби дугујемо Црној Гори, те нам је искрена жеља, да ју на свима пољима народнога живота видимо дичпу и напредну. М П.

СЕДНИЦА ВИСОКОГ СРБСКО ШОДНОГ ШШСКОГ СШТА од 19. Августа 1833. Председава Њ. Светост Патријарх. Присутни: Др. Ђорђе Натошевић главни школски реФерент, Др. Светислав Касапиновић, Протојереј Јован Борота, ТеоФил Димић, Никола Ђ. Вукићевић и народни тајник Исидор Ђирић, На поднешену нредставку Шк. Савета да се Адаму Пејићу, Милошу Костићу и Душану Плавшићу оспособљеним учитељима и Марији Томашевићевој оспособљеној учитељици, који при испиту из мађарског језика у србској учитељској школи Сомборској године 1882. нису у стању били законским 18. чланком од год. 1879. прописапи иснит из мађарског језика ноложити, — задржано сведочанство о учитељском оспособлењу без нодписа кр. гнкол. надзорника издати може, пошто су они из Славоније и Хрватске родом и пошто изван Угарске учитељско звање одправљају, високо кр. угарско министарство за богочаст и јавну наставу одговара, да се таково што допустити не може. 0 овом се имају управа учитељске школе Сомборске и дотични учитељи ради равнања известити. ■> В. кр. угар. министарство просвете на предлог срб. нар. школ. Савета из седнице од 15. Септ. 1882. решењем од 13. Јулија ове године бр. 23131. стипендију из зак.таде блаженопочившега Ђорђа Раље од 50 фор. 40 н. за 188У 2 школ. годину накнадно дарује приправнику III.разреда Радивоју Тополцу, а исту стипендију за 188 2 / а . шк. год. приправнику III разреда Ђорђу Протићу. 0 овоме има се саборски одбор и управа србске учитељске школе известити и стнпендије се горњој двојици нмају накнадно издати. Местни школски одбор у В. Бечкереку позивајући се иа закључак срб нар. Сабора, којим се стручне школе имају уз приномоћ из нар. фондова основати, моли да се србска занатлијска школа у В. Бечкереку о трошку срб. нар. Фонда што нре заведе, пошто тамо има 300 Срба занатлија, који би иначе у мађарску занатлијску школу што се тамо сада I